Женски свет

28.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

БР 2:

80 ЛИСТАК4Њ

бат одру 762 57

ВЕЧИТА ЉУБАВ, ВЕЧИТО ПРИЈАТЕЉСТВО.

У неком лепом врту, под сеницом седела су два младића загрљена шапућући и љубећи се. Гледајући их тако загрљене, држао би сваки да су заљубљени: а то беху два млада пријатеља, који се растајаше, јер старији Аурел — полази сутра у војену школу, па ко зна кад ће се опет видети, кад ће опет загрлити свога пријатеља Ивана Време је брзо прошло, и дошао је час растанку. Још једном се загрле, обаспу један другог пољупцима, па онда се отргну, обећавајући један другом вечито иријашељсшво.

ж – ж

— Но ове је Бог једно за друго створио, говорили су у варошици, кад је Иван први пут ишао под руку са својом невеестом. Мила јој беше име, и заиста је и била, мила. Злаћано плава коса крунисала јој је лице, на ком ее огледало, да је сретна да љуби. Одавно се волели, али је ипак далеко од њих онај сретни тренутак, када ће бити своји Били су вироти обоје, те зато су морали чекати док Иван дође до каквог бољег звања, да могу живети и да се могу узети. После претена Иван одпутује далеко од своје невесте. За то време се одмарали женски језици, да тим више одпочну свој рад доцније.

—, Неће те узети. Само те је залудио.“

То је обичан разговор, кад јој дође која, тетка, стрина, комшиница,

Тако је пролазио дан за даном, док сеи Мила почела размишљати,

„Ал ако ме остави 2 Ово, ако, први је уда- | рац у љубави Када сумњати почнемо у драгана,

онда смо стали ногом на ону стазу, која води невереству. |

— Није истина, неће ме оставити, сама знам, колико ме љуби. Но кад је сама била, пла кала је и говорила „ал ако ме остави.“ Бадава, су младићева нисма говорила и говорила о без крајној љубави, девојка у њих није утехе нашла, јер су је бунилитуђи језици.

Прошла је једна, прошла и друга година, а очекивано венчање још никако да дође. Није више било оног голубијег гукања у Милином писму, него само пребацивања, која су српу Ивановом задавали рану, јер је и сам много

патио. Било је да су се и састали који пут и онда се измириле душе и обрицале једно другом

вечиту љубав. #

Е ж

Једног лепог летњег јутра далеко су се разлегали звуци јутарње музике, које су цигани под Милиним прозором евирали :

— „Погледај ме невернице !“

Овирка умукне, а богати Аурел, подпоручик сад је већ почео и певати. Леп је младић не може се порећи. Кад се са накривљеном капом кривио десно и лево, и умилним баритоном гласно пева:

„Тебе љубим другу нећу...“ да га поједеш.

И мушки би се занели за њим, а камо ли девојке ! Висок, леп, богат, униФормаст, па треба ли још шта 2

Лудовао је за Милом, од како ју је видео, пратио је свуда, ах, а она склоништа није нашла.

Кад се на веренички ретен позивала исме-

јавали су је. Родитељи су јој говорили да пошље._

претен натраг, јер и онако је лудорија само верење! -

(0: — вечита љубав!

Код првог пољубца је цикнула, а код другог је почела плакати. код трећег пак дрхћући и у грозници некој тражила својим уснама, горећа младићева уста; за тим је пала на прса, лепом официру и био је за увек заборављен онај младић, који се дан-ноћ борио за једну цел, да се за навек веже са оном, коју обожава и за коју је све друго бацио на страну, јер је веро-

вао у вечиту љубав: заборављена беше елатка прошлост, заборављена она мала бурма, све, све _ је заборавила, само је у садашњости живила, и _ у томе убеђењу да је сад већ за цело, да неће _

остати уседелица. _

# ж ж

У истој башти где су пре неколико година два младића у загрљају обећали један другом | вечито пријатељство, у истој башти једног јесе-

њег јутра стајаше осам људи и шапташе, те се

_ онда поделише на две стране у одређеној да.

љини једно према другом. Не потраје дуго а

зачу се пуцањ. Она осморица се опет скупише_