Женски свет

Бр. 3.

ЖЕНСКИ СВЕТ

45.

срдачније захвалимо. Ваша икона служи на чавт | уметности српској и ми смо срећни, што је че-| сто посматрати можемо. Она тајанствено делује | на душу питомица, а нас крепи у нашем на-. стојању, да српском народу однегујемо кћери, оружане знањем и врлином, а уз то задојене_ светом љубави према вери праотаца наших и милом: народу српеком. Будите уверени да сте. својим даром дали: велики прилог па олтар про- | свете и напретка народног, а шо нека Вам је. најлепша награда за Вали велики труд и љубав.

коју сте нам учинили. Од срца желимо да Вас

Бог поживи још много љета на понос уметности |

српеке !“ ј

Велики добротвор. У Будимпешти је умро прошлог месеца подузимач Игњаш Векселман, који је оставио 3,400.000 круна, да-се отуда подигну заводи за учишељску сирочад и за слепе. Благодети овог завештаја уживаће половином хришћани, а половином јеврејци.

Јанко Кубелик, данас први и најславнији виртуоз на виолини, Чех, верио се с грофицом Маријом Чаки-Сел-овом из Дебрецина. Ово је

млада мађарска аристократкиња, живела је само

тодину дана с грофом Чакијем, па се растали. и сад живи код оца у Дебрецину где је Кубелик и упознао и заволео. Њој је 22 год. а Кубелику

95 године. >

ЧИТУЉА. | Т Саво Косановић

мапарополши дабро-бо |

сански, преминуо је, у Улцињу (у Црној-Гори), |

11. Фебруара о. тг. у 65. години живота свога.

Живот му беше пун љубави према цркви и про- | свети народној п кад се сметало, да врши своју |

родољубиву дужност као пастир стада свога, он | се захвалио на достојанству црквене поглавице | за Босну и Херцеговину и повукао се у мир, а | настанио у Црној Гори, где је, ето, и окончао |

свој родољубиви и паћенички живот. Вечан му спомен !

| Др. Теодор Мандић | Последњег дана јануара месеца о. г. уснио је вечити санак Др. Теодор Мандић пл. од Ривице. Беше то ретко даровит човек. Памћење је имао ванредно јако и на њега се могао човек ослонити за какав из-

вештај боље и сигурније него на књигу. Као.

ђак био је увек први и одличан од првог разреда | до краја штудија својих. За то су га одмах |

тражили и постављали у звања, чим је школску

скамију напустио, те је и био увек у звањима |

и својом способношћу и чистим пословима до- |

спео до угледног положаја у држави и друштву. Био је члан нашег народног дркв. сабора од 1861. 1864 и 1870. г. и у склапању данашњег кр. Рескрипта, који служи за основ нашег цркв. автономног живота овамо имао је он највише заслуга и удела. Као чиновник није се мешао у јавне народне послове,али је са свог угледног положаја многу добру и корисну ствар протурио код кр. уг. министарства. Његова је заслуга и што је 1857. г. дошао пок. др. Ђорђе Натошевић за врховног надзорника српских правоелавних основ. народних школа, који је школи и просвети народној дао модерни правац и уздигао је у ред најнапреднијих школа АустроУгарске Монархије. У последње: дане написао је своје „Успомене“ из српског автономног живота, које ће много допринети историјском утврђењу наше автономије. Иначе беше врло скромне нарави и јако је поштовао цркву и служитеље њене. Слава му и вечан сномен!

Т Барон Федор Николић, бивши адлатуе Босне и Херцеговине и краљевски комесар на српском народном црквеном сабору од 1892, и 1891. г. и т. д., преминуо је у петак, 14. (21). Фебруара о. г. Мати му је била кћи „Великог Милоша“ и по томе је био у блиском еродетву са српским краљевским двором. „Лака му била црна земља и Бог да му душу прости!

+ Капетан Миле С. Паштрмац. Потомак Симс Паштрмца, барјактара и присног пријатеља Великог Милоша, Мале С. Паштрмац, коњички капетан у гарди „Краљице Драге“, упокојио се из јутра 10. Фебруара о. г. у 28. години живота, Миле беше ордонанс официр пок. краљу Милану, који га је врло обљубио и кад је пре пет година пао у болест, одаслао га је о свом трошку у јужне крајеве да тражи лека свом порушеном здрављу, па се био јако опоравио, те отпочео поново службу, док овог прошлог лета, дошавши са маневра, не паде у постељу из које се није више ни дигао. Беше поносан син ојађеној мајци, дика сестри мезимици, а узданица браћи. Кад је краљ Александар дознао за његову болест ставио му је на расположење и кујну и подрум свој, а кад је сазнао, да је преминуо, наредио је краљ Александар да се сахрани о његовом трошку, толико је поштовао покојника и успомену на барјактара Великог Милоша. Покојни Миле бете чест гост Новосађана, куда је долазио код своје тетке, Нане удове Натошевићке, и ту је омилио свима и свакоме, куда је год доспео, те оставио најлешпе успомене својим отменим и лепим по-