Женски свет

38.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 8.

СВОМЕ ЂЕДИ: пок. пароху Камехмском Ђорђу Марковићу.

Да л' је санак, ил је јава, Ил је машта срца мога2... Преда мном је стала блједа Сјенка ђеде покојнога, ....

Покојнога ђеде мога,

Што је његда пјесме вио, Што се његда са Папука

С бјелом вилом братимио.

Буједа сенка приђе к мени За десну ме руку узе,

А у оку сједом старцу Засјаше се бисер сузе. ...

Он обујми моју главу, У очи ми гледну смјело, Те притиште врео пољуб На суморно моје чело.

»(0), унуко, чедо моје! Знаш ли зашт је дошо ђеда 2

Каменска, 1902.

Дошао је да ти своје. Здарђало перо преда!

„Са тим пером ја сам пис'о Моје пјесме, моје јаде,

Ал кад блједа самрт дође Из руке ми перо паде ....

»Ако ј пало . ... није навјек

Да е не дигне никад више .... Твоја рука дорасла је

Да са њиме пјесме пише.

»Узми, чедо, перо ово У аманет нека ти је... С њим млађано срце твоје Осјећаје нек излије.

»Кад смрт не да ја пјевам, То ти пјевај док те траје, Пјевај, чедо, роду своме, | Благослов ти ђедо даје!.. .«

Милка, једна од унука побратима виле са Папука.

доНИсИ.

Суботица, 18. гебруара. (Свечарска прослава, Добротворне Задруге Срикиња“) После 25 година ове године о Сретенију, када је наша Задруга пре 25 година основана, прослављена је први пут свечарска слава наше Задруге, која је у лањеској јесењој својој скупштинској седници усвојила Сретеније за свога заштитника. — Нарочито је обележје срп. народа, да свака по-

родица има свога светитеља заштитника, своју |

породичну крену славу, што са највећом побожношћу слави Србин, како онај у сјајној палачи, тако и онај сиромашак у худој својој колиби. По том примеру и ева наша удружења, имају свога светитеља заштитника, кога удружење сваке године празнује. Ово је знак, да је наш народ прожет љубављу према вери својој прадедовској и да у тој вери, за коју је жртвовао живот и крв своју, налази спаса свога, јер она му снажи наду за напредак у сваком подхвату. Србина је'к рај свих зала, вера одржала. И свесна Српкиња то врло добро зна, па не заборавља, да јој је вера прадедовека бедем и

довека, те свако своје подузеће на. вери оснива. Са таким је уверењем и наша Задруга прославила и ове године свога патрона лепо и скромно а према значају самог дана достојно.

После св. литургије приређен је у цркви свечан парастос са кољивом у помен свију за последњих 25 година — помрлих чланова Задруге На парастосу овом корпоративно је Задруга присуствовала. По обављеном парастосу парох г. Светозар Димитријевић са чираци и уз пратњу Задруге и појање тропара прешао је у велику дворницу црквене опћине иту у присуству чланица Задруге и многог народа осветио свечарску водицу. По обављеном водоосвећењу нотиредседница, гђа Мица Радића ва оснивачицом гђом Аоларовићевом пререзала је свечарски колач, а по том је парох г. Св. Димитријевић позвао чланице, да пригрле веру своју и да се за њу одушевљавају, јер ће у вери својој свагда наћи спаса души својој, вера ће их свагда упућивати на добро, да радом својим заједничким испомажу и бедно и невољно, да тако

штит свију недаћа била од памтивека и биће најбоље одговоре узвишеној цели, што су на | ) у