Женски свет

Бр. 4. У Новоме Саду, 1. априла 1908. Год. ХМШ. - - 4 • > 8 а % = пад 9 Фа ФА САУЛ А Е “4 4 • % • „2 = • и Ф Ф КО Џ | ;

и К 7 77: = = У р - “ ## > ; #24 · 5 ЈЕ о љ+Е : Ху 2; - Е- 5 == ; ду = г => # = = ~ 4 ' % | 2 ; • 41 144 КИЊА“ 067 „4 (ЦЕР ист ДОБРОТЕ де Д | |: З 2 1 и ђ 75 0) Г ОТВОРЕ 33 1 о. - У узуаје в уређује. : Г З У - ДРЕ А “ а ГА = + Ји. ЛИР 2 бат : а 1 | | |. 7 ЗАДРУГА • == || АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН. Му : | = == | Ш ~ А СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. : у У се УУ. 75 = ЕУ | (о А | г =) ге | ИЗЛАЗИ: ЦЕНА: = а ~ | права Сваког 1. лана у месецу. 2 круне; ва Србију 21, дин. +. | – Му - =

ПОКУПИО.

Из „Нештанског Лојда“ извадили смо једну белешку, која је поучна и за наси наш женски свет, те ју доносимо овде угледа ради.

„Финансијски одсек будимпештанског града имао је новембра месеца 1902. г. да донесе предлог прорачуна варошког за 1908. годину. Том приликом рећи ће неки угледан представник варошки начелнику тог одељења, и шефу варошке потрошарине, даму се тужи жена, а и самсе уверио, дасуу Будимпешти знатно поскупила варива, месо, маст и све остало, што је за живот потребно и чуди се, да су те потребе скупље овде, где се све то производи и стиче, где је агрикултура одомаћена, него у горњим варошима, где је индустрија јаче развијена.

Начелник му на то овако одговори:

„Имате право, господине, истина је да су поскупиле те ствари овде, али зашто 2 Ево ћу да Вам кажем.

Пре два месеца бавио сам се у Берлину званичним послом и одем том приликом са својим берлинским колегом берлинску продавницу јестива (МаткћаПе) да видим, како тамо стоје те ствари, па

|

видим, где пазаре, скоро искључиво госпође, те запитам, ко су те госпође. А колега ми одговори: Ово је госпођа министерка, ово је банкарка, ово је саветниковица, ово ђенералица и т. д. изређао ми је у својој најближој околини 10 - 15 најотменијих и најбогатијих берлинских госпођа. И рече ми даље: видите гогподине, код нас долазе на пијацу и пазаре 90%, саме госпође, а тек 109, млађи (чељад), што је за похвалу и показује, да су наше женске добре и ваљане домаћице“.

После те приче окрене се одељни начелник оном представнику и рече: „Е, видите, драги господине, шта је узрок, што је наша пијаца скупља од берлинске И других индустријских вароши горе, јер код нас пазаре на пијацама 90%, слушкиње и други млађи, а 10%, госпође и домаћице, тих 90%/, поскупе сваки предмет са неко-. лико новчића и десетака. јер им треба много џепаша, а госпођама нарачунају то за предмете. Отуда је, видите, та скупоћа, наступила код нас, а саме ствари су јевтиније или по ту цену, по коју су пу Берлину, Лајпцигу ит, д“