Женски свет

Бр. 5. ЖЕНСКИ морске ово је подне вредило исто толико, колико | и једна прна ноћ као ждрело курјаково... |

Један цариник са обале ми је причао како | је тога дана око 12 сахата изашао из своје ку- | ћице да утврди окна прозорека и како му је | ветар однео капу и каквој се опасности од таласа | изложио он сам трчећи дуж обале. Ви разумете ! Цариници нису богати, а једна капа, то је скупо. Изгледа докле, да је једног тренутка овај човек дигнув главу, опазио са свим близу себе у магли једну велику лађу без јадра, коју је ветар терао ка страни лавеских острва. Та лађа ишла је тако брзо, тако брзо да цариник није имао довољно времена да је види. Међу тим се мисли да је то · била Семијанта, пошто је за по часа доцније острвски пастир чуо на стењу... Но баш ево пастира о коме вам говорим, господине, он ће вам сам испричати ствар...

— Добар дан, Паломбо! оди се огреј мало, не бој се. ;

Човек са натученом капом, кога видех где обилази око наше ватре од пре једног минута, а кога држах за неког од наше послуге јер нисам знао да ту на острву има пастира, приближи нам се бојажљиво.

То беше стари прокаженик, међ' три четири идиоте окривљен не знам ни ја, због какве рђаве напомене, коју му чињаху уснице са дебелом доњом усном, што је било страшно“ погледати. (С великом му се муком објасни о чему је говор Тада старац подижући своју болесну усну исприча нам, да је заиста тог дана, о коме је реч, око подне чуо из своје колибе страховиту ломњаву на стењу. Како је цело острво било покривено водом није могао изаћи а сутра дан само отварајући врата видео је обалу претрпану оетатцима и лешинама, које је море избацило. Упрепашћен беше побегао, трчећи својој барци да иде у БониФачио по људе.

Уморен толиким говором пастир престаде а капетан узе реч: — Да, господине, тај сироти старац нас је известио. Био је готово луд од страха; а и заиста му је мозак остао повређен. Дело је таково да је имало и од чега....

_ Вамислите 600 лешина у гомили на песку са изломљевим комађем дрвета, крпама и јадрима. Спирота Семијанта!... море ју је разбило једним ударом и тако измрвило да је од свих остатака пастир Паломбо нашао с тешком муком од чега да направи ограду око своје колибе...

А људи, скоро сви унакажени, страшно оса-

|

ОВЕ. 1

каћени. .. било је жалосно видети их гомилама збијене једно уз друго. Нађосмо капетана у свечаном оделу, свештеника са епитрахиљем о врату; пзмеђу две стене једног мрнареког почетника отворених очију... али не! оп рече да ни један није могао умаћи. Овде капетан прекиде: — Пази, Нарди, повика, ватра се гаси Нарди баци у жар два три комада, катранисане даске, које букнуше, а Лионети продужи :

Ево шта је најтужније у овој причи...

Три недеље пре несреће, једна мала корвета која је ишла за Крим као и Семијанта, претрпела је бродолом скоро баш на истом месту; само овог пута смо успели да спасемо послугу и 20

војника, који су се налазили на обали.... Ови сироти „тринглоти“ нису били спремни, можете

мислити! Одведемо их у Бонифачио, чувасмо их два дана у нашој марини... Уједанџут добром срећом пошто су се осушили и у ноге могли поуздати, вратише се у Тулон, где их неко време доцније поново укрцаше за Крим — Погодите на коју лађу!... Нашли смо их све, сву 20-торицу заспалих измеђ' мртвих, на месту где смо ми.

Ја сам подигао једног лепог бригадира, танких наусница, једног париског кицоша, кога, сам био узео у свој стан, а који нас је за све време насмејао својим причама...

Видећи га овде срце ми се скамени... Ах света Богородице !

По том ваљани Лионето, сав узбуђен, стресе пепео са своје луле и уви се у свој огртач желећи ми лаку ноћ... Још за неко време мрнари разговараху полугласно. Затим, једна за другом луле се погасише... Није се више говорило... Стари пастир оде... И ја остадох сам да будан снивам у сред заспале послуге.

мишљасмо да је жив;

Још под утисцима тужне приче коју сам слушао покушах да у мислима створим сироту пропалу лађу и историју те самртне борбе, којој су галеби били једини сведоци. Неке појединости које ме изненадише, капетан у свечаној униФорми, епитрахиљ свештеников, 20 војника, помогоше ми да створим еве расплете драме...

_ Гледах Фрегату, која из Тулона одлази ноћу. Излази из луке. Море је узбуркано, страшан ветар; али капетан је јуначан мрнар и сав свет на обали је миран... У јутру се подиже морека магла Почеше бивати узнемиривани. Сва је послуга на крову. Капетан не оставља своје узвишено место на кљуну лађе... На средњем крову