Женски свет
66.
деци њиховој као помоћ, кад им родитељи умру. То је нека врста осигурања живота, у случају смрти или несреће какве, да се могу сами чланови или њихове породице испомоћи кад их несрећа снађе.
Кад умре који члан, ма у ком савезном друштву, сваки редовни члан, из осталих
савезних друштава, дужан је уплатити за |
умрлог члана 50 сантима или 2 круне, што се пошље породици умрлог члана.
____У случају, да се један члан осакати (да изгуби руку или ногу), чланови савезних друштава платиће по један долар (4 круне), што ће ве издати осакаћеноме и 1. д.
А то чини, да породица умрлог члана добија 500, а осакаћени 1000 талира или
700 и 1200 круна од прилике.
Према томе позивају се Срби у Америци, да саставе дружине чим их је 10 на броју пи да се придруже овом братском савезу. _ |
У земљама, где је наш свет тако на-
ретко расејан међу толиким страним светом, а особито сад, како тамо одлази све
више нашег света, ово је врло добра уста-_
нова, једно, што држи наш свет тамо на, окупу, да се не изгуби у оном мору ту-
ЖЕНСКИ СВЕТ.
<>
Бр. 5. ђинства, а друго, што има сваки члан, па и његова породица, на кога да се обрати, кад западне у какву невољу.
Из свега тога извире, да наша браћа, која се отисла у тај далеки свет заслуге ради, не губе свој понос и народни осећај, шта више, могло би се рећи, да ее тамо још и очеличе, јер сазнајемо из наших јавних листова, особито оних из Приморја, да они отуда откидају од својих уста, и шаљу знатне прилоге овамо својој матери цркви на дар и често и својој родбини за издржавање. Сад су послали за пострадале Невевињце преко 300 круна прилога из Чикага и С.-Франциска. Ко се сећа својих светиња и своје родбине таким прилозима, знак је, да им срца топло куцају за све, што је и нама овде свето п мило.
И женски круг нашег народа тамо жарко прати сваки покрет наш овамо. Све-
док су нам, десетак наших претплатница,
које нас чак отуда соколе, да истрајемо на путу боље еудбе нашег женског подмлатка, чиме се и оне тамо крепе и снаже у оној далекој туђинштини, којима за уздарје шаљемо наш братски и сестрински поздрав.
+ АДЕКСАВДРУ ХАДИЈИ
правнику ШП. год.
Да нам неси био Ни понос ни дика, Још би ми гледали «Кивога ти лика.
Да од тебе јадни Ништа не чекасмо, Још би те грејало Оно сунце јасно!
Од првога дана Када сам те позно, О вредности твојој Умах ја сам дозно,
- Поштовах те много Заволех те врло Али крило емрти Наде све потрло...
Уљаник, 1908.
Тебе на једноме Измеђ: живи неста, То млађано ерце Завек куцат преста.
Ваљда воља беше Онога од горе,
Да е' песником јадним Само јади боре.
Да ни једног правог" Пријатеља немам,
Тек што с јави да му Самртницу спремам.
О пуцајте жице Злосретне ми лире, зКивотна ми чаша, Већ јадом превире. _ Исаије Митровић
учитељ.