Женски свет

Бр. 8.

ЧИТУЉЕ.

+ Бранислава Јовановић рођ. Тајсић. У Гурском Бечеју упокојила се 12. јула о. г. ова млада и примерна Српкиња. Једва што је навртшила 92. годину живота. Мати је имала њу јединицу, а била је у добром материјалном стању, те јој дала не само добро васпитање, нето и лепо образовање и она је својим владањем, својим животом, радом и интелигенцијом дичила не само матер и супруга, него и цело женско друштво т -бечејско, чији је она члан била. Њена је смрт изазвала општу тугу и жалосту тур.-бечејском грађанству, што се видело на оном импозан тном спроводу и општем плачу, којим је испраћена Тисом до старо-бечејске породичне гробнице. У великој тузи матере, супруга и синчића, коме је и живот свој жртвовала, придружујемо и ми чланице Добротворне Задруге Српкиња Т. Бечејкиња, своје јаде и велимо: Вечан ти спомен наша мила другарице !

К. 6.

+ Марица Кулишић рођ. Сабљић. 29. јуна о. г. испустила је у Спљету своју племениту душу Марица Кулишић, супруга чеетитог и угледног професора, Косте Кулишића. Покојна Марица је кћи трговца и велепоседника из Книна пок Штаре Сабљице, унука пок. Тане Сабљице, негдашњег народног, посланика у Бечу и Задру а полусестра пок. Саве Бјолановића. Као што се види, покојница је из врло угледне и одличне породице ерпске. У такој околини она је и одгајена и васпитана у чисто српском духу, а поред тога беше и лепо образована. Владала је потпуно талијанским, Француским, руским и немачким језиком, али је ипак најрадије читала српску књигу, те је особито познавала српску историју и српску књижевност, По природи својој беше скромна и анђелске природе. Као мајку и супругу, као ћерку, сестру и пријатељицу, красиле ју све врлине примерне жене са којих је и била свуда уважена, свуда поштована и љубљена. Удала се била у Котору, где је провела, пет година, и за то кратко време свога живота и бављења у том месту стекла је општу љубав грађана. А како и не, кад је откидала од евојих уста, па је залагала и помагала сиротињу. Болну једну матер са ситном децом залагала је храном дуже времена, а по смрти исте и дечицу испомагала. За једног доброг и сиромашног ђака заузимала се толико, док није испословала пот-

пору, те је довршио наутичку школу. У опште, беше ретко добра и племенита срца, те за њом

ЖЕНСКИ. СВЕТ.

123.

| не плаче само добар вупруг Коста, дечица: Бранко

и Борис, сестре: Даринка, Милка и Олга удата | Стефановић из Котора, наша вредна сарадница, "која је бригу примила на себе око нејаке дечице, него плачу и јадују сви, који су познавали ову племениту душу, те е нама заједно довикују: Вечна ти памет добра душо и сестро наша Марице!

+ Радоје М Вуксан У Лисичинама (у Славонији) служио је до Видова-дна 0. г. млад учитвљ, Радоје Вуксан, један од најбољих и најодушевљенијих младих учитеља. Ни једна установа учитељска и школска није била, да јој се није приближио и потпомагао. Чим је постао. | учитељем "уписао се за члана српског учитељског конвикта, а чим је изишао позив за српеку учитељеку новчану задругу, уписао се и ту за члана. Био је срцем и душом учитељ, па зато га јако жали његово место, а његова школска деца др: жаће успомену његову за цео век свој. После дуже и тешке болести упокојио се на Видов-дан о. г. усвојој 21. години живота, оставив за с0бом ојађену и верну супругу Софију са синчићем Боривојем, који кукају за изгубљеним добром и заштитом својом. Нека је слава покојном Радивоју и вечна успомена !

% Панта С. Срећковић. У Београду се упокојио 8. (21.) јула о.г. историки академик српски Панта С. Срећковић у 19. г. живота. Радио је више од 40 година на књизи и школи ерпекој. Најзнатније му је дело: „Историја српског народа“, по којој се много година предавало у великој школи. Вечан му спомен!

+ Папа Лав (Лео) ХИ. Католички свет, међу којима има доста и наше браће Срба, изгубио је 9. (22.) јула о. г., свог врховног поглавицу и једног од најумнијих црквених достојанственика Лава ХШ. Вечан му спомен !

+ Полка уд. Дудварска рођ. Риђичка. 14. (27.) јула о г. упокојила се у Ади Полка уд. Дудварска у својој 75. години живота. Својом при· мерном вредноћом и разумном штедњом стекла "је са својим пок. супругом лепо имање; па како "није имала од срца порода, сазидала је у Ади | на српеком православном гробљу лепу црквицу (капелу) и оставила Фућдацију, да се у њој служи служба неколико пута у години. Била је вредна чланица женског друштва у Ади и друштво је | одликовало потпредседничком почашћу. Нека Бог | награди ову примерну жену, добру Српкињу и верну хришћанку рајским насељем !