Женски свет

Бо.

да ради опће народне користи, не пожале труда. Шаљемо Вам Упитни Лист са питањима, о „Књи гама за народ“ и Рад конФеренцијеу Матици Српекој о „Књигама за народ“ од 11. (24.) септ. 1902. г. Из ове књижице ћете сазнати шта је смер оних питања и шта је на првој конФеренцији о тој ствари рађено. На питања молимо да одговорите по свом најбољем знању. Ради Вашег равнања извештавамо Вас, да ми тражимо само стварне одговоре и то само о оном месту (или крају) које добро познајете, и из свог искуства. Такођер Вас молимо да одговорите само на она питања о којима сте добро информисани; она о којима нисте, него бисте морали нагађати, оставите празна. Колико год знате, наведите и конкретне случајеве, примере из живота и стати-

стику. Ако о којем питању имате више шта да.

речете, молимо дото учините у засебну додатку. При. одговарању на поједина питања обазирите се п на рад конференције, па нам разна мишљења исказана од говорника, или потврдите или побијте. 1". г. свештенике молимо да нарочито узму "на ум оно што је говорио свештеник Веља, Миросављевић (етр. 22., а г. г. учитеље оно што су говорили учитељи: Љубомир Лотић, Кузман Миловановић (стр. 21.) и Ђорђе Михајловић (етр.19.) · Одтовори дра Симоновића (стр. 34—48.) у многом чему се дијаметрално разликују од мисли осталих чланова конференције; кажите нам Ваш суд о тим одговорима у целини или у појединостима. Одтоворе на ова питања молимо да „"пошљете Председништву Матице Српске најдаље до краја августа о. г. по римском. Одговори ће се обрадити у Редакцијоном Одбору, па ће се резултати изнети на претрес другој конференцији о „Књигама за народ“, која ће бити уочи овогодишње Матичине Главне Скупштине. Дан и сат конференције ће се означити у позиву на овотодишњу Скушштину. Ако се из каких год разлога не бисте могли бавити овим питањима, те нам не бисте били вољни одговорити, ни по што не забацујте ову нашу пошиљку ни Упитни Лист, него потражите у Свом месту кога ко би имао и доколице и воље да се овим послом бави и умолите га у име Матичино, да прикупи одговоре на наша питања и да нам их пошље. Надамо се да нам барем ову молбу нећете одбити. У Новом Саду, 17. (80. јуна 1908. Председник Матице Српске А. Хаџић, е. р: -

Т. опћа питања. 1. Чита ли у Вашем месту (или крају) народ књиге и новине; које књиге или новине сте налазили у кућама сељачким:; наведите нам поименце те књиге и новине и број

ЖЕНСКИ СВЕТ

127.

њихов у целом месту (ма приближно). 2. Како народ мислио књигама, шта уопће тражи од њих, 8. Тражи ли народ извесна спољашња евојства на књизи (какав Формат тражи, какве корице, какав папир, каква слова, слике итд.) 4. Ако народ не чита књига, шта је томе узрок ; како би му се омилила књига. 5 Како стоји писменост у народу. Умеју ли стари људи читати ; да ли деца која прођу кроз школу траже књиге, или после забораве читати ; уме ли женскиње читати и чита ли књиге. (Одговорите потанко на ова питања, наведите узроке а по могућности и статистику). 6. Има ли у Вашем месту (или крају) читачких дружина, у којима један на глас чита а други слушају; колико има таких дружина, колико чланова у њима; какве се књиге читају, ко чита; откуда дружини књиге; састају ли се дружине редовно, кад и где; шта мислите о таким читачким дружинама. 7. Има ли у Вашем месту (или крају) јавна књижница за народ (школска, општинска, парохијска, читаоничка итд.); откад постоји; колико има књига; попуњује ли се она систематски и редовно и за чија средетва ; колико се новаца троши на годину за набавку књига ; где стоје књиге, ко држи реду њој и издаје књиге. Какве се књиге највише узимају на читање (наведите књиге поименце, колико њих преко године узимају књиге ишта су они по занимању и роду. Шта мислите уопће о сесеким књижницама ; би ли их требало оснивати и како их треба удесити. [. питања о привреди. 8. Може ли се књигом утицати на економни препорођај нашега народа. 9. Тражи ли народ у књигама поуке о свом послу и раду. 10. Које привредне књиге и листове сте налазили по домовима наших сељака (наведите књиге поименце и статистику). 11. Да ли Срби у Вашем месту (или крају) у имању напредују или назадују ; по чему се види то (на пр купују земљу или продају, расељавају се, задужују се итд.); шта је узрок било напредовању било назадовању; од којега, времена се то опажа (било напредовање било назадовање). 12. Шта је народу у Вашем месту главан извор за живљење; којим споредним гранама економије се бави народ; да ли рацијонално економише и ко га је томе научио. 13. О којим привредним гранама би требало у овај мах нарочито писати. 14. Има ли у Вашем месту расипања на моду, на частими гозбе, при разним обичајима итд. Наведите карактеристичне примере из којих би се видео сразмер и величина равипања, и прилике у којима бива. 15. Стоји ли она реч која се често чује, да је Србин добар