Женски свет

150.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 10

ВИЈЕЋЕ БРАТА,

Цвијеће брала мома млада Своме драгану,

Па га веже свилом стеже Меће у воду.

И крај њега пјева пјесму Звучну, веселу, Варцар-Вакуф (Босна).

Па се моли своме цвијећу Шарно миљену.

Ао моје красно цвијеће Пусти мирис свој, Кад вечерас под прозоре Дође драган мој. Димитрије Ј. Матијашевић.

о +-фФ— +—•

ОРИКИЊА ДОБРОТВОРА.

Септембра 17-огпор. к. у престоници Угарске изненадно — напрасном смрћу угасио се је живот једне племените и родољубиве Српкиње Сегединкиње у особи удове Ђорђа Савића, рођ. Емилије Павловић.

Чим је брзојавна жица јавила тужну вест ову, наш најугледнији и у опће поштовани преставник честити Србин Шаца Мајски и млади агилни цркв. одборник Радивој Павковић, брзим возом отпутовали су били у БПешту и тамо су код свију надлежних власти испословали, да се тело покојнице пренесе у Сегедин Тело покојнице пренесено је у гробљанску капелу на керепешком гробљу, где је свечан катафалк намештен био и ондашњи (пештански) парох је опојао, за тим је одар покојнице предат на жељезницу и овамо у Сегедин стигао у недељу зором. Цркв. одбор ерп. сегединске опћине решио је, да се тело покојнице на свечан начин са свећеником и певцима пренесе у овд. пркву где је такође био намештен првог реда одар. Литургију је оделужио окружни прота уз помоћ нашег и мартоношког пароха. После подне је вечерње раније свршено иу 3 сата отпочело је опело, Овим горенаведена три свештеника дошла сву још тројица — суботички, оросламошки и сиришки, а беше и више срп. нар. учитеља. Света је толико било да у пространу и лепу нам цркву није могао сав стати. После свечаног и тужнога овога чина, окружни прота опростио се са покојницом у лепом говору сасликавши еве њене врлине, па је спровод упутио се и испратио врлу покојницу до вечне јој куће на овд. срп. гробљу, где јој је тело у породичну гробницу предано да вечни санак борави до трубе божје страшна суда. Нека јој преблаги Бог даде рајска насеља, она се одужила како српској народности, тако и св. прав. цркви. Бог да јој души прости, и лака јој црна земља била — Амин!

Покојница је била кроз начитана женскиња. Она је са њеном тактиком, интелигенцијом и увек коректним понашањем умела опће симпа. тије и поштовање стећи, не само код Срба, него и код иноверије. Она је била чланица код евију овд. хуманих друштвава. Њеном иницијативом, жена пок. мужа и девера — и осталих још ерп.

· угледнијих преставника ове малене цркв. опћине,

пре 25 година основана је ерп. добртв. жен. задруга, којој је више година и председница била, но због кашњих неких несуглавица, она се захвалила и радила је у добру задруге ове орноивољно, па кад су те незгоде угладиле се, поново је изабрана за п. председницу исте. Данас ова задруга броји близу 15 хиљада круна у готовом новцу. Покојница се није хвалисала са својом дарежљивом и богатом руком, она се држала оне свете: „Што ти учини десница, века не зна левица“. Она је многу сузу тугованку сиротиње знала убрисати, ев. цркви је вазда чинила богате поклоне, и пре две године поклонила је дивно „небо“ у вредности преко 2000 Круна. Здл њу се слободно рећи може: „имала се ирашта родити“. Бог да јој души прости!

Све своје имање, 80 ланаца оранице у ђалинском хатару, и лепу двокатницу у Сегедину (школ. улица) оставила је овд. срп. цркв. опћине, које процењују у 150 хиљада круна, по што на том имању ни Филера терета нема. Цркв. наша опћина дужна је по тестаменту, да из тог добра исплати њеним рођацима 16 хиљада Круна. Парох наш добија стан у њеној бившој кући на спрату у којем би и 1 епископ могао бити задовољан са становањем. Најугледнији преетавници ове ошћине већ су израза дали, да ће досадањи парохијски дом уступити нашем учитељу за стан. Парох и учитељ зацело могу се