Женски свет

Бр. 12.

ЖЕНСКИ СВЕТ 181.

СРПСКО ОМЛАДИНСКО 6040.

Познато ће бити нашем грађанству, да је пре неколико година у Новом Саду основано „Девојачко Коло“. У њему се новосадске девојке удружиле, да заједничким радом своје образовање проширују и попуњују. Девојачко је Коло давало и у јавности глас од себе; приредило је, уз леп одзив наше публике, три забаве на просветне и добротворне цељи, и то у корист Српског Народног Позо-

ришта, у корист основних школа будим- ·

ске епархије, и за одевање сиромашне школске деце новосадске. Тако и рад на јавном, друштвеном и добротворном пољу Девојачко Коло није одбацивало. Пролетос се оквир Кола размакнуо. Настојањем универзитетске омладине, у Коло су се ухватили и мушки чланови, те је после тога оно, наравно, и своје име променило у Српско Омладинско Коло. На првим седницама се пре свега приступило томе, да се одреди, шта треба и шта. може бити задатак овакога удружења наше мушке и женске омладине. Сви су се чланови у том сложили, да и даље остаје главна сврха: образовање самога себе у заједничком раду узузајмну помоћ, оно што Немци згодно зову: Зеба фр дипа, те ће се у Колу створити услови п прилике, да сваки члан може знање, које је изнео из школе утврдити, допунити и проширити, својим трудом, а с помоћу заједнице. Познање ерпске књижевности и књижевнога језика, српске повеснице, врпскога живота и српских особина, то су у првом реду сврхе, којим теже чланови Срп. Омл, Кола. Мислимо даје исто тако важно познати потребе и невоље нашега народа и прилике, у којима данас живи, и упознати се дужпостима које отуда истичу за свакога сина и кћер Српскога Рода. Овако схватање нас води пл практичном раду; стога су ушле у програм и ове тачке: Пропагирање идеје о друштвеној солидарности свих сталежа нашега народа, потпомагање српске привреде, набаљање рада нашим радницима и радницама, ширење писмености и просвећивање најнижих слојева нашега друштва, организација јавнога добро-

творства на модернијој и напреднијој основи, буђење и развијање српске друштвености. Можда ће се коме учинити, да је овај програм одвећ опсежан. Чланови Кола мисле о томе овако. Не може се порећи горка истина, да су наше просветне и друштвене прилике веома неповољне, те с тога у образоване наше омладине остају велике празнине. Срп. Омл. Коло иде за тим, да те празнине колико толико попуни, те да своје чланове бар уведе у средину свих задатака, који чекају у овим тешким временима свакога Србина и Српкињу. Па онда, и то нам је јасно, да се оводики програм не може извести у једанпут; на тако извођење се од почетка већ није мислило. Програм је истакнуо само сврхе образовању и оцртао круг задатака, а свака ће се тачка програма извести и изводити према потреби и кад се да прилика.

Српеко Омладинско Коло има карактер влободног удружења; организација није на правном основу, него само на моралном. Послове своје ради Коло на недељним састанцима, на којима се чланови у читањима, предавањима, диекусијама и слободним разговорима узајамно обавешћују о питањима, која иду у горњи програм.

Будући, да многи и од новосадске омладине и од родитеља нису били довољно обавештени о смеру и задатку овога Кола, осећали су садашњи чланови као дужност, да их овим о томе обавесте. Уједно се позива новосадска женска и мушка омладина, да се ухвати у сестринско и братско ово Српско Омладинско Коло. Састанци, предавања п читања се држе у Српекој Читаоници, која је из љубави према српској омладини уступила Колу потребне просторије. Потање се може обавестити о свему код потписаних председника Срп. Омл. Кола.

Одлучено на састанку Српског Омладинског Кола у Новом Саду 1. (14.) новембра 1903. год.

Даринка Калићева, учитељица, председница од женске стране,

Тихомир Остојић, професор, председник од мушке стране,