Женски свет
4. ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. |.
пожртвовања, добре, вредне штедљиве моралне. Да их уверавамо, ако присвоје горе наведене врлине, да ће онда зацело доћи до цељи. Бистри разум женски брзо ће се уверити, да су ти назори и ако лепи, ипак јако варљиви, и да поред свих ових врлина ни за 10 ни 20 год, неће постићи цељ.;
- Опазиће девојче, да у животу некад решава лепота, темпераменат, протекција, често прилика, а највише новац.
А никако горе наведене врлине.
Џа може лтако васпитање, које је основано на варљивој основи, и даље постојати 2
Ја мислим да не може. —
За то би требало без разлике свако женско дете васпитати пре свега, за добру и штедљиву домаћицу, васпитати јој срце и душу, говорити јој треба сваком приликом, да ако се уда, да не мисли само на то како ће у беломе шлоФроку престављати даму; него да гледа да своју кућу тако удеси да она постане мила и драга њеноме мужу путем многих лепих веза, да кућу своју сматра као светињу, и да му је то најпријатније уточиште од буре живота. И најбеднији кров може да буде дом душевне среће, ако у њему управља ваљана, вредна и честита жена.
Но како мираз у данашњем времену игра велику улогу, то би требало уз мало пре наведене врлине, да свака женска изучи и неки занат или да се ода струци за коју дара има, и која најбоље њеној природи одговара. Дакле да се спреми за случај, ако се неби удала. —
Ако девојка има сретстава, онда би требала још пре да се ода струци, јер јој сретства дозвољавају, и отварају пут самосталности.
___У Прагу богате девојке које имају до сто хиљада мираза, поред практичног кућевног образовања, полажу строге државне испите из музике, курзове из језика. Посјећују универзитетске курзове и т. д.
Ту сам видела: млоге радње које самосталне женске воде, и то понајвише галантериске радње; радње са женским и мушким рубљем, помодне радње са чипкама и тракама, мушким краватнима и т. д.
Пре неколико година удала се наша, нами добро позната госпођица, што је имала радњу са мушким краватнима, за доктора медецине, радњу своју она и даље води, а докторска јој титула не смета да своје муштерије и даље послужује.
Ако се женска реши за какву струку, не би
је смела научити само занатлијски, душу би пре свега морала снагом наоружати, јер она чини човека самосталним, независним и подпуним, а то је да се мора морално образовати да евоје
дужности потпуно обавља, у друштвеном животу.
Женска треба да се посвети свом позиву једино из љубави према послу, и узвишеној сврси
коју себи изабере, да с љубављу ради и у
корист друштва. _
данат или струку не би смела сматрати као једино срететво, којим ће се одевати и хлебом заранити, јер то исто и тице раде и оне су по природи упућене да скупљају себи зрна за храну. Женска се мора над њима узвисити. Позив и рад мора јој служити на радост, а не да ради само
. из нужде.
Мушка се деца увек у том правцу обра, зовала. Њима се из малена говори:
„«Кивот трој не припада само теби, него друштву људеком. Учи се и труди, да постанеш вретан члан тога друштва.“
дар не би требало и женску децу овако образовати, -
Као год што еви мушки нису доктори, адвокати, уметници, професори, свештениџи учитељи и т. д. тако исто не морају ни све женске бити доктори, професори, уметнице, учитељице и т. д. Данашњим даном отварају се женској заради млоги и млоги путеви. У Чешкој има жен. столара, сајџија, шеширџија, штампарка, књиговезачица, вртарки, зубних лекара, апотекара, вајара, сликара, уметница разне врсте, романсијерки, журналиста, на пошти и брзојавним звањима, на телефону, у банкама, у разним трговачким канцеларијама и т.д.
У Петрограду се оснива земљорадничка,
школа за женске. У Америци има женских све-
штеника. У Флоренцу је положила целокупну медецину Бернанда Пировано из Ломбардије, а пре 5 год. је положила испит и докторат Филозофије. Госпођица која има двоструки докторат, настаниће се у Флоренцу, где ће се посветити штудији женских и дечијих болести, |
На прашком немачком свеучилишту проФесору као асистент за ботанику намештена је др. Филозофије Ема От. Ово је после Рускиње Софије Ковалеске, која је на славном скандинавском свеучилишту у Упсали била професор математике, прва женска у Европи која је у науци постигла угледан положај.
У Шведској је 1871. год. дозвољено да женске могу полагати све факултетске испите
а Маји ОКА тад и