Женски свет

8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 1.

НОЛУДЕЛА.

Украј мора, покрај брода, Где је тако бурна вода Стоји мома ниска рода, Па је кваси хладна вода.

Умочила ј' ноге своје Гледа тако у даљину, А поглед јој исчезнуо Диже с Богу у висину.

Бабо, бабо, шашћу уста, Ти си: јадан, бедан био Али опет тако сретан Док се ниви утопио.

Љубио си Афродиту

Љубио си ћерку твоју Љубио си ти и жену, Љубио си мајку моју.

Али, бабо, сад те нема Гутају те неми вали

А Жану ме, Жану младу Још за свагда нисте дали.

Жан путује, ја га љубим

То је знало срце твоје,

Да си жив ти би реко: „Сретна била, чедо моје“....

Ал овако у дну мора

Ти благослов не мож' дати, Сама сада ја на свету

Ја и моја мила мати..,

Звонце звони, брод се спрема, На далеки пут се креће Собом носи Жана драгог Носи моје верно цвеће.

Збогом Жане, па се врати С пута брже АФродити Ја се надам да ћемо се

Опет скоро ми видити.

ж ж ж

После много, много дана, Вратише се сви са брода Само једног међу њима Прогутала слана вода...

ж “ ж ... На истоме месту сада, Где је и пре мома стала, Чекала је драгог свога Најпосле се насмејала.

Шиприла је руке њене, Ах је памет изгубила, Побледи јој лице њено Јадница је полудила. Јелисавета.

АНЕГДОТЕ ИЗ ЖИВОТА.

1. Дрска крађа. Неки човек, добро одевен, дође једне вечери

к мировном судији лондонском, па му рече: „Господине, ја долазим ради крађе, учињене на недостојан начин; замислите, да сам имао у мојој писарни два сребрна свећњака, управо као

што су Ваши; узеше ми на моје очи,“ — „Али“, рече судија, „како могаше нитков то учинити, да краде у Вашем присуству 2“ — „Опростите,

господине судијо“, рећи ће наш човек, „ево видите, како је учинио“. У исти мах узе он оба два свећњака са стола, окрете се према вратима угаси свеће и — нестаде га. — „Ја мислим, да

сам ја онај, који је окрађен“, рече судија после кратког времена. Тако је заиста и било.

2. Сељакова забуна.

Једаред донесе неки сељак корпу крушака у дворац неког племића. На степеницама сретне он два мајмуна, који беху обучени, као два детета. Њихова одела беху веома лепа и златом извезена ; са стране имађаху мале мачеве, а на главама шешире. Животиње се бацише на корпу, а сељак с поштовањем скиде шешир и допусти, да му цоједу добар део крушака. Кад је племић

видео корпу полу-празну, заппта сељака: „За“

што ниси напунио корпу 2“ — „Господару“, од-

Ж) У овој песми узете су главне личности из романа „Исландски рибар“ од Шјера Лотија, Писац овога романа изнео је опширно живот ових младих личности, разуме се на начин, какав се од једног романсијера тражи. Њине су патње ужасно опртане, а сав тај бол ја сам концентрисала у наслову „полудела“.

а.