Женски свет

Бру 2:

топничкој елужби.“ Младићи, који су му се још

јутров емејали, проведоше га — као у тријумфу — кроз улице. „Ово је био — вели ону својим успоменама — „најлешши дан у мом животу“

Као генерал дивизије 1813. — пер Фран: цуски') 1815. — он је својим умом и заслугом

дошао до највише части, али је остао скроман. „Ја сам прошао“ —“ пише он своме брату „најразличније положаје у животу, али нисам познао истините среће, као у тами, младости и сиромаштву мојих првих година,“ Толико пута ми је било тешко, али моји јади нису никад били без награде. Сву горчину

блажила је утеха: да све — што имам, што год ми се деви — долази од Божје Провидно"сти — она ме није никад остављала,“

4. Душа Петра Гарсије.

Два ђака путоваху. Кад су се већ уморили и ожеднели, одоше на етуденац, који беше поред њихова пута. Кад су се већ окрепили, опазише одједаред на камену, који беше као укопан у земљу, — неколико речи, полуизбрисаних од времена и гажења жедних пролазника. Они прелише камен водом, а онда се лепо могоше прочитати ове речи: „Овде је затворена душа Петра, Гарсије,“

_ Млађи од обадвојице, дечко жив и окретан, једва што је прочитао натпис, поче се смејати и викати: Ништа лепше: овде је затворена душа... једна душа затворена! Баш бих радо знати, какав је то особењак писао тако смешан натпис на гробу!“ С тим се окрене и пође даље. Његов друг беше промишљенији: „Ту је извесно каква тајна; видећу, шта је то!“ Он пусти друга да иде, па, не губећи времена, поче својим ножем ископавати земљу испод камена, док га не искиде. Под њим спази кожни буђелар; отвори га и виде сто дуката уз цедуљицу, на којој беху ове речи: „Ово нек буде наследство твоје, који ви имао доста срца и главе, да, разумеш натпис, па употреби овај новац боље, него што сам ја,“

Ђак, обрадован овим проналаском, узе камен и настави џут са душом Петра Гарсије.

5. Слабости великих људи.

Познајемо више славних људи, који нису били чисти од празноверице, која се где-тде не може сматрати самом (одвратношћу. — Н. пр.

Сократ је, веле, нашао предзнак своје смрти

5) Разг де Етапсе — највиши степен Француског племства, али који се није.могао наследити од опа; 1848, укинуто. — Прим. прев. —

КЕНСКИ СВЕТ. 95.

у једном Омировом стиху, који је једаред сањао. То је узрок, да је пред смрт затражио, да жртвују за-њ петла Ескулапу, признавајући тиме јединство божанства.

Јулије Цезар се, опет, бојао грмљавине, тврди се, да је метао на главу круну од ловора, да се сачува од грома; други опет мисле, да је то радио, да покрије ћелаву главу.

Августо вероваше у снове. Уобичајио је да коракне прво увек десном ногом.

Владислав, краљ пољски, није могао да види кромпир.

Скалиже!) не могаше гледати гроницу,) а да сене стресе.

Маршал Д' Алберт није волео евиње,

Хенрик ШП. (Франц.), син Катарине Медичи имађаше ванредну одвратност према мачкама, те не могаше остати у оној соби, где би коју нашао. |

Тихо-Брахе, одлични астроном, мењао би боју и не би могао ићи, кад би срео зеца.

Ламот-ле-Ваје!) не могаше трпети звука од инструмента, које год врсте; али грмљавина. и

дување ветра, то га је — мал не — усхићавало. Хобез) овај иначе одлични ум, не могаше ноћу да буде — ни тренутка — без свеће, а

да се не љути. Он није веровао у Бога, али се необично бојао од „нечастивог.“ Луј ХГУ. није могао гледати звоник СенДениске цркве, у којој су закопавали краљеве. Витез Д' Алкантара није могао да чује реч „вуна“; међутим је без устезања носио вунено одело. .

Ми бисмо могли навести још ваздан примера |

празноверћца и елабости у — иначе заиста великих људи, али је и ово доста, да докаже, како је највећи геније опет... само... човек,

6. Разговор са императором.

Било је то у септембру 1808.

Сто и трећа пешадијска пуковнија Француске војске беше заузела, ерфуртески двор; варош је била пуна странаца, који су били нагрнули, да виде освајаче. Са Наполеоном беху цар Александар, саски краљ, виртембершки краљ, велики

!) Јоверћ Јазбав 5еаНсег — чувени Француски Филолог из 15. века. — (Прим. прев.)

3) Гроница (Ктеззе, Тер ф ши гидегаје — отровна биљка, вродна русомачи — (Прим. прев.)

1) Гатпоће-Је-Уауег (1588—1672 ) Француски писац и Филозоф скептичког правца — (Прим. прев.)

У) Тпотаав Нођђез (1588—1679) енглески ФиловоФ и публициста. — (Прим. прев.)