Женски свет

Бро 3.

— (О не, господине, мени неће бити тешко, да подворим овог нееретног старца, у осталом, овде у кући станује и нека стара жена, па ће ми и она помоћи Лекар слеже раменима и оде.

Нада остаде сама са старцем. Пошто даде донети лек, седе на столицу и мотрила је на сваки његов покрет као и на његово тешко дивање и чекала јо само, да се пробуди из његовог заносног сна, па да му да лек. Тако седећи при слабој светлости многе јој мисли прођоше кроз главу. Гледајући старца, како му је лице побледило, и црте му изгледаху некако Фине и лепе, сасвим се преобразио, њој се нешто етегло око срца, па чисто би вриснула од туге, коју не могаше себи објаснити од куда долази то њено велико саучешће према том старцу. Па паједанпут зажели из евег ерца да се старац пробуди из свога заносног ена, те да га запита, одакле је, како му је име2 Јер је нека чудна слутња обузе. Опа не зна ко су јој родитељи, и да ли су живиг Вна само по својој крштеници да јој је мати Јула, а отац Јован Смиљић. Па да се случајно не зове овај старац таког Како да јој никада не паде на памет, да га запита, док беше још здрав, за његово име.

Тако задубљена у мисли, упрла је свој поглед на старца, поред ког јој изилажаху и друге неке слике, и у својој машти представљала је себи целу породицу, оца још као младог, своју матер која је држи у своме наручју, браћу како се око ње играју. Све јој се то сад указа при тој бледој еветлости као да су живи, и она би чисто полетила к њима па би их загрлила и љубила. Наједанпут се трже и прође је кроз цело тело као нека језа, кад отвори старац очи, погледа је тако укочено и чудно, као да ју је сад први пут видео; па с највећим напором подиже главу и изговори неким гробним гласом:

— Јуло, јеси ли ти тог! — Нада сва задрхта, са неким страхом приђе му ближе па запита :

— Кога то зовете 2

— Моју жену Јулу! — Нади пројури кроз главу нека чудна мисао па викну:

— Ја нисам Јула, ја сам њена кћи! Старац се сав затресе, отвори очи колико је игда могао, па викну:

— Њена кћи !

— Да, одговори Нада, њена кби коју одржаше Јоцићеви. — Старац се још више запрепасти, издиже се још више, уснему задрхташе,

ЖЕНСКИ СВЕТ. 65.

очи му се напунише сузама, промуклим гласом,

— Моја кћи! — Моја кћи! — Ти си моје дете2г — Ах опрости дете моје — опрости твоме несретном оцу — који те је двапут отиснуо од себе — двапут сам те се одрскао — опростиопрости. — Нада превладана својим осећајима викну :

— Ти се зовеш Јован Смиљић, — одговори сасвим малаксалим гласом.

— Оче мој! — викну Нада, и паде на колена пред њим. Он је хтеде загрлити, али га наједанпут стегоше болови, јекну болно, и про шапута :

— Опрости.... Затим се сав стресао, глава му се завали, у грудима му нешто закркља, вилица му се отоболи, и — остаде неџомичан.

— Стани оче, не одлази тако брзо, врисну Нада, скоро ван себе, Пт завлада. гробна тиитна. — После неколико минута старац је евршио свој бедни живот.

Сутрадан Нада је седела покрај сандука несретног старца, задубљена у својој тузи. Сад јој је изалазио пред очи сав живот бедног јој оца, — кад се наједанџут врата отворише, н уђе у собу нови учитељ. То беше леп млад човек, изгледао је врло потресен и блед. Он приђе Нади, поздрави је врло учтиво па рече:

— Госпођице, мени је врло тешко што сам тако несрећан и био узрок смрти тог бедног старца. Кочијаш ми је био напит, а већ се било и смркло, па каже да није могао видети да неко лежи на путу. — Докле је год говорио једнако је гледао Наду, и чудио се што је тако ожалошћена за својим слугом Ипак је и сам осећао од како је ушао у собу нски необичан бол и терет, па да га не беше стид и сам би се заплакао. Нада одговори врло хладно:

— То беше жалосвни удес његов!

— Госпођице, допустите ми, да вас још нешто замолим.

— Молим, шта желите 2

— Допустите ми, да га сараним о евоме трошку, пошта сам ја....

—- 0, не, господине, прекиде га брзо Нада, он ме је годину дана послуживао верно и поштено, па ми не ће тешко бити сносити тај трошак. — Крунић остаде мало замишљен, посматрајући једнако Наду, која га није ни гле: дала, за тим рече:

— Госпођице, верујте ми, да делим вашу жалост, Поздрави је озбиљно и оде.

па викну неким