Женски свет

Бр. 4.

КЕНСКИ СВЕТ. 93.

вославну веру, у којој ву и били пре 150 година, па се после поунијатили. Прво се пријавили за то 890 породичних старешина из места И зе српском патријарху у Орем. Карловцима, и последња св. еинодална седница од децембра месеца пјошле године примила их ;е у крило св. православне

цркве и придружила их будимској дијецези. До- |

пиру гласови, да се и друга места тамо спре мају на тај прелаз.

Змајево вече у Америци. Српска омладина у Сан-Франциску у Америци, приредила је све-

чано вече 16. Фебруара (8. марта) о. г. са десет | одломака у говору, песми, декламацији и евирци,

један позоришни комад (Шаран) и. жива слика: „Дед и Унук“. Чист приход овог вечера намењен је на зидање српске православне цркве у Сан-Франциску. Ово би била тамо трећа српска правосл црква.

Школе у Србији славе 100-годишњицу _ Од

1—12. марта о. г. прославиле су у Србији све школе и сви ученици и њихови наставници 100 годишњицу ослобођења. Најсвечаније је обављена та прослава у Београду, у недељу 1. (20) марта о. г. Ученици и ученице су били кокардама искићени и барјачићима у руци, те су од Калимегдана до Савинца прошли варош, тамо се држали свечани говори у славу првог ослободиоца Карађорђа и стављени су венци на споменику његову; за тим се вратили и држали овације у двору. К њима се придружи и Краљевић Павле У двору су сва деца била почашћена закуском и свако је добило по једну завезницу слаткиша.

Србија руским рањеницима Познато је, да наша, браћа Руси воде сад велик рат на далеком истоку са жутом незнабожачком расом, са Ја-

_панцима. У ратовима има увек много рањеника и човечанско срце тражи пута да олакша ране оним борцима, који их допадну, кад већ не може да отклони рат. За руске борце одушевљава се све Словенство и од западних народа Французи. Срби у Србији хоће видно да искажу своју љубав према браћи Русима, те су решили у својој управи монопола дувана, да пошљу за Ускрс рањеницима руским најбољих цигарета за 10.000 динара. Овим тога послала је савека банка један вагон сувих шљива и један вагон пекмеза од шљива. Српкиње у Београду спремају један величанствен концерат у корист руског „Црвеног Крста“ а на челу тог покрета стала је сама принцеза Јелена, те се надамо, да ће и та страна многу олакшицу пружити руским рањеницима. Све је то отправљено бесплатно у Русију а преко

велике књегиње Марије Павловн е,која стоји данас на челу руског „Црвеног Крста“ и која је већ отпутовала на бојиште.

Русија. Велика руска царевина, нагоњена нерасудним Јапанцима на далеком истоку, загазила је у рат Мушки свет је тамо сав обузет мишљу, да потисне непријатеља са свога прага, а женски свет обузет осећајима хришћанске љубави и човечанеског милосрђа ради на томе, да олакша ратну беду своје браће и својих синова, који војују. Женске па највишем месту стоје на челу те радње. Царске дворане у Петрограду претворене су у радионице за завоје рањених ; раденице су прве аристократкиње руске, а вођа им је мајка царева, Марија Феодоровна, и сама царица Александра Феодоровна. Први железнички транспорти са завојима и понудама за рањенике испратила је ноћу сама царица Алексавдра, која и руководи целим тим послом. Ето, како могу и женске да се одуже својој отаџбини, кад ова дође у опасност.

Забаве. Шиђани приређују други дан Ускрса 10-годишњу прославу српеке народне игре у почаст покретачу тих игара г. Миливоју Карапетровићу. Уљмани приређују други дан Ускрса своју забаву са лепим програмом.

Нове земљорадничке задруге основане су у Бежанији и Митровици. "

Угарски „Црвени Крст“ прославио је у суботу, 18. (26. марта о. г. 25-годишњицу свог постанка. Том приликом известио је секретар друштвени, да је друштво прикупило за то време 16 милијуна круна и да је у стању примити и неговати 44.000 болесника. Поред тога издало је друштво за минулих 25 година 2'/, милијуна круна на разне потпоре сиротим болесницима у земљи. У спомен ове 28-годишњице издаће председништво тог друштва (гроф Чеконић) споменицу на мађарском и Француском језику.

Римокатолички добротвор Сатмарека римо: католичка епархија (у Угарској) прославила је ових дана 100 годишњицу евог опстанка. Као усчомену на ту прославу предао је уз меморандум, који је краљу поднео сатмарски епископ Јулије Меслењи 1,500 000 круна на добротворне и просветне цели свога народа. То је заиста примеран добротвор

Примање глухонемих. У сегединском заводу за глухонеме примају се глухонема деца од 1 до 12 година без разлике рода, вере и народности. Молбенице за примање треба слати надзорничком