Женски свет

198, ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 6.

да покушава; а други кад су видели како је овај настрадао, из страха нису хтели ни да почињу. Отприлике 50 година после овога покушаја Наполеон први: ударио је континенталну забрану на целу Јевропу, а у тој намери, да уништи Енглезима трговину која је извор њиховој моћи и богатетву. По тој забрани није слободно било до"носити у јевропска континентална пристаништа, никакви колонијални еспап, па дакле ни шећер. Због тога је брзо и јако екочила цена сваком колонијалном еспапу, па дакле и шећеру, од којега је 1 кг коштао 12 круна. У таквим приликама многима се свидело, да ће добро и пробитачно "бити почети опет правити шећер из репе и збиља људи се латише тога посла. Када је била укинута континентална забрана, мало је шећерних Фабрика у Јевропи које су Фабриковале шећер из репе, могле и даље да се одрже. Наравно

те су Фабрике и даље уживале државну за-

· штиту противу колонијалног шећера, јер нису имале за свој шећер да плаћају велику царину, која се морала плаћати за шећер, који је долазио морем у Јевропу, исто тако, као што се морала плаћати царина за каву, чај и т. д. на граници државној.

Како се прави шећер из шећерне трске, остало је без промене стотинама година. У Фабрикацији пак шећера из репе непрестано се опажа напредак и унапређење због тога, што су западњаци енергичнији у томе повлу. И ма да је успех у тој Фабрикацији шећера из репе величанствен, ипак се никад не мирује, него се непрестано ради на његовом унапређењу. Унапређење у Фабрикацији шећера из репе почиње већ код · сејања репе, јер се изводи најбоље семе, па се

најбоље семе и сеје. За доба кемичара Мар- |

графа у репи је било тек шест процената шећера, данас пак има репе и са двадесет процената шећера. Када се репа донесе у Фабрску, опере се и на ситно исецка. Из ситно исецкане репе водом се шећер из репе извуче што је могуће боље. Добивени сок кува се дотле, док не буде погуста течност, јер само из такве течности шећер се сам од себе излучи. И тај се сок кува у простору, у коме нема ни ваздуха. А то се зато ради, што када се шећерни сок дуже кува у отвореном суду, шећер све више и више губи својство да кристализује и због тога се из таквог сока добија мало чврстог шећера. Кува ли се пак шећерни сок у суду затвореном, из којега је на ваздушни шмрк извучен сав ваздух па онда и водена пара, тада, као што знамо из физике, течност

проври много брже и на много нижој температури, при којој се температури шећер ни мало не мења. Дакле када се таква течност расхлади, из ње шећер много боље изкристалише и то је сада, спрови шећер. Па и тај се шећер има сада раФинисањем очистити: сасвим онако како се раФинише и колонијални шећер. Када се шећер из репе кристалисањем одлучи, оточи се течност, која се зове меласа. Па како у меласи има још доста шећера, оставља се, да алкохолски преври. Спиритус, који се тако добија није добар за пиће, као што је на пр. арак или рум, јер се мора најпре очистити од непријатног и куса и мириса.

Даље су измишљене методе, како да се кемијским путем и из меласе добије чист шећер. Но како се данас сувише производи и шећера и спиритуса, меласом се храни стока, дакте шећер што је у меласи заостао, употребљава се на гојење стоке. Јер и ако меласу човек не може да поднесе, стока је ипак радо једе. У близини шећерних Фабрика има дакле увек газда, који гоје стоку меласом а и оним отпатцима од репе, из које се шећер водом извуче. Ми видимо дакле, како је Фабрикација шећера уско спојена ва земљорадњом. Да би се пак добила репа са, много процената шећера, земља се мора и добро и јако ђубрити и ради тога троши се велика количина, уметничког ђубрета. Па како је рад око репе у пољу велики, потребно је за тај рад и много радне снаге. Има крајева на пр. у Саксонекој, у Немачкој, где је у пролеће читава сеоба народа, наиме из оних крајева где нема шећерних Фабрика, људи раденици долазе у Саксонску где има много шећерних Фабрика, па дакле и много посла па дакле и зараде. У јесен, пред зиму враћају се опет својим кућама натраг. А да у таквим фабрикама заиста има много посла уверићемо се, када споменем, да има и таквих шећерних Фабрика, у којима се сваки дан прерађује и до сто вагона репе. По томе је јасно, да шећерна индустрија данас јако утиче у економски

живот оних земаља, у којима постоји та ин--

дустрија.

Ми смо споменули већ, да у први мах Фабрике шећера из репе нису плаћале никакав порез. Но што је ваше добивано шећера из репе, тим је то морало бити неповољније разним министрима државних Финанција, јер је тако у земљу уважано мање колонијалног шећера, на који се плаћала при увозу у земљу царина — дакле што мање колонијалног шећера мање царине — мање државног прихода. Није друго остало, него уда-

МА АИ.

Кано