Женски свет

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

165.

246: 0. Од: ер со два 2 ОК

-“> БЕЛЕШКЕ. =

576 15: о одреоње то 6 оре

ПРОСВЕТА.

Богословски семинар и семениште монашке школе. Почетком идуће школске 1904— 5. год. отвориће се у Срем. Карловцима богословски семинар и семениште монашке школе. Ови ће се заводи сместити у два нова здања у Карловцима, које су ове и прошле године довршена у реду, где је Народни Дом, идући железничкој станици. Семинар је подигао о свом трошку српеки патријарх, преузвишени г. Георгије Бранковић, а семениште је саграђено о трошку Фонда бивше монашке школе. У семинару ће се издржавати богослови о трошку једног дела Текелијиног Фонда и других прихода, семениште ће се издржавати (40 — 45 ученика) о трошку манастирском, који ће полазити тамошњу ерп. вел. гимназију и који се обвежу, да ће по свршеним студијама примити монашки чин и посветити се једној специјалној струци практичног рада, коју му патронат монашки буде одредио према његовим способностима, а који ће бити од користи по монашки и манастирски напредак. Том установом тежи се, да добијемо временом епремне и достојне црквене и монашне учитеље.

Нов законски предлог о школама. Кр. уг. министар богочасти и јавне наставе, преузвишени г. Берзевици, спрема за јесењску сабореку сезону нов законски предлог за основне и народне школе у Угарској. Предлог тај поглавито смера на то, да у овим школама што више маха задобије државни мађарски језик. Према томе су еви остали педагошки и хигијенски разлози доспели у подређену вредност. Чудимо се, да су и позвани стручњаци заишли у ту неприродну страну и напустили онај најважнији и прави васпитни смер, што ове школе у првој линији имају да врше. Није задатак оваких школа да уче омладину страним језицима, него да је васпитају и спремају за ваљане људе и добре грађане.

Шта ћемо и куда ћемо с ђацима, кад школу сврше 2 Наскоро ће се школска година завршити, па многи родитељи и учитељи мисле: куда ћемо са добрим ђацима, на којима се види да би могли временом бити честити и напредни људи. Хвала Богу и зато нам је сад лакше него прије. Шаљимо их у свијет, на изучавање корисних

заната и послова, да стеку у свијету вјештине, мудрости и разума, па да се послије у свој крај као углађени и умјешни људи врате, па да теку. да лијепо живе, и да своју породицу што боље помажу. У сваком нашем мјесту има угледних и имућних странаца, који су као шегрти у свијет на занат отишли, послије као калфе к нама дошли, па у нас и остали, па су сад виђене и чувене газде. Зашто не би и наша ваљана. домаћа дјеца измалена у свијет одлазила, ла кад се као изучени људи у свој крај врате, нека они — мјесто странаца — буду прави угледни и имућни грађани.

Шаљите дјецу у трговину и занате. „Ко се трговином и занатом бави. тај се месом храни !“ Тако гласи једна мудра пословица, које се држе Чивути и Швабе и други напредни људи. Наш свијет све до скора пије ни знао за ту пословицу и зато су се наши младићи лаћали онога, што су могли, а то је већином јадна пандурија, жандармерија Финанција и тако даље. И многи родитељи и учитељи, кад се школска година у селу свршава, размишљају: што ће са добрим дјечацима, од којих би могли бити честити и напредни људи Сад је хвала Богу и зато лако, јер је и наш свијет разумио горњу мудру и истиниту изреку, па се и наши младићи сваке године све више одају на нзучавање лијепих и користоносних заната и послова.

Зато опомињемо све родитеље и добре учитеље и свештенике, да се за времена побрину, да упуте све своје добре ђаке у свијет, у најбољу живу школу, а за добра и сигурна мјеста код угледних господара ваља се пријавити Срп. друштву „Привреднику“ у Загребу.

а

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Избор јаја за насађивање. Колико је важно гајење домаће пернате живине за нас, нарочито није потребно истицати, јер тражња јаја и младе живине као и угојене сваким је даном све већа, и већ сваки земљораденик обраћа велику пажњу производњи и гајењу живине и не сматра ову ситну грану привредну као „женски посао“. Да се имају добре нос“ље и да се одгаје грла која ће и онда носити, кад се јаја могу најскупље продати и кад се свежа, скорашња јаја највише