Женски свет

У Новом Саду, 1. авгугта 1904.

Год. ХТХ.

Пе

“ј У ане = Уреује.

ИЗЛАЗИ: Сваког 1. лана у меседу.

3 круне; ва Србију 3'/, дин.

Нама Србима с ове стране као да је у последње доба досуђено, да једно за другим оплакујемо своје великане, своје заелужне синове.

Нисмо се још ни утешили за пок. Змајем, а ево нам дограби смрт и другог великана, дра Илију Вучетића.

Ретки су људи, који се својом сопственом снагом, својим умним и карактерним врлинама умели уздићи до толиког угледа и таког положаја у народу и друштву, до ког је доспео покојни др. Илија Вучетић.

Још као ђак истакао се својом вредноћом, својим примерним владањем, својим одличним успехом у школи. Доцније као омладинац стајао је међу онима, који су одређивали правац раду и задатку оног младићког полета. У општини, епархији и на-

родно-црквеном сабору кроз 30 п више.

година, предњачио у странци, и у опште толико је успео својим радом и животом, да је био уважен и цењен не само од својих пријатеља и једномишљеника, него и од противника његовог правца.

т ВР. ИЛИЈА ВУЧЕТИЋ

рођ. 1844. + 1904. год.

Са својим лепим даровима, својим извреним способностима, својим карактерним цртама — доспео је покојни др. Илија Вучетић до потпредседништва срп. нар. сабора, као највишег достојанства у нашем народу с ове стране. На преклањеком српском новинарском конгресу у Београду одликован је за потпредседника. И тако видимо, да се његова реч свуда слушала, његово име поштовало; његове заслуге цениле и кад га је 10. (23. јула 0. г. поковила немила емрт, заплакао се цео народ и зажалило цело Српетво, јер изгубисмо у њему ретког родољуба, . одлична поборника за све, што је народу свето, мило и добро. У њему је било персониФиковано све оно, што је наш народ с ове стране желио и за чим је тежио.