Женски свет

202.

_ говорио: „Материјалне користи нема, јер

· задруга мора да даје 1000 ТРЕНо годишње _ да се школа може издржавати.“

____—- „Онда вам не ваља манипулација. Где ње толико рада, да одбијате муште_рије, ту мора бити и чисте добити.. | _Бде је узрок и како би се дао отклонити, ја то за сад "поуздано и зајамачно не знам, само је тек онако као што рекох“.

Из овога већ видиш драги пријатељу

ЖЕНСКИ СВЕТ. 1 Бр. 9.

да Раделичка Школа у Вел Кикинди може да има будућности. 'Греба само наше Српкиње да шаљу своју децу У не школу и да се рад у њој удеси тако да Задругу про мање стаје..

Но ја се надам да ће поћи на боље. Истина треба имати стрпљења и..

Ја ти развезао нашироко и надугачко, а оно о чему сам ти требао писати, мал те нисам изоставио 'Го је прва изложба прве српске Раделичке Школе у Угарској.

Фе бвањ се а аи

(Свршиће се.)

+ = (=>

ВРОЉЕТЊИ ЗВУЦИ.

— Драгољуб, Книн. —

на 39. Ђе си, ђе си, злато моје, 6 усне твоје Кад не пијем пиће красно,

_ Кад не грле стас ти вити,

Поносити Моје руке силно, стравно 2 Ђе си тадаг ... Испод кога

Мириенога

Сједиш бора; горе које

Очи твоје посматрају,

У ком гају

Буди с: уздах душе твоје 2

Ко тад слуша твој глас благи, Ка' звук драги

Анђеоске лире свете 2

Шта ми радиш у ти' часи, Кад ти власи

Не расплићем, рајски цвјете“

Ма ђе била, чедо красно ! · Вјетрић страсно

Уздахне ли с рајске жуди,

драк мјесеца пољуби ли

Образ мили

И мирисне твоје груди.

Знај! да само љубав то је Душе моје,

Око тебе која живи

У природи свој тој тајно, Чедо бајно,

И теби се увјек диви!.

4 Т

40.

Ноћ се свила на свјет тај, Мјесец бједи шири ејај, Вв'језда гори силан број, Чобанице вију пој,

Пуна ми је среће груд,

У срцу ми слатка жуд;

Не склапа ми ока сан, Љепша ноћ је, него л дап: Ходи и ти, рају мој,

Још би љешна била, ој!...

41. Јато звјезда небо краси, Жеђу слатку вјетрић гаси, Љубећ' њедра љубичица И кринова и ружица... Брзи талас горског врела У далек се жури крај, Мјесечина зраке силела, И просипље њежан сјај Лака ноћ ти, чедо мило, Анђо с неба њежно крило Изнад тебе раширио; Причао ти, да на свјету, Љубав свуда шири влас ; Да дарива живот цв'јету, Да све слуша њени глаес, Да химнама све њу слави _ И њој само пјесме поје, Причао ти о љубави, Којом плану срце моје: Да је вјечна љубав та, Кано небо, што се сја,