Женски свет

_– Бр 9.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

211

· Бачка омладина уз суделовање ерп. певачког друштва „Побратимства“ и сриског занатлијског тамбурашког друштва у Санском Мосту, приредила је забаву Т. (20.) авг. о. г. у корист „Просвјете“, друштва за помагање Срба ђака из Босне и Хрцеговине.

Куд ћемо с кћеримаг Преко 600 свршених учитељица у Хрватској п Славонији не може да дочека мјеста ни хлеба, јер је све попуњено.

Међу њима има, нажалост, и много Српкиња, које такођер чекају, не би ли им се нашло какво мјесто. |

За то, заиста, нема смисла, да наше женске добротворне задруге и друге установе дају стипендије и помоћи ученицама, које се спремају за учитељице. Боље је и нужније је, да се ваљане и вриједне Српкиње уче и усавршавају у шивењу и кројењу рубља и хаљина, вашим у другим корисним ручним радовима, у кућанству и т. д. Српске добротворне задруге у Панчеву и Кикинди показаше нам прве прави пути правац Оне основаше школе за женске ручне радове, а и многе друге српеке добротворне задруге заузимају се сад већ живо и успешно, да намештају ваљане Српкиње — особито које остану без родитеља, или гдје је немаштина притисла — код честитих српских породица, да се поред добре домаћице Српкиње и под њезиним закриљем уче и науче радиности, реду, чистоћи домазлуку и т. д, а тога треба нама Србима.

Ко може и ко хоће, било то мушко или женско, нека иде на више и на највише науке, али ко нема средстава за то, томе ни не мора то бити, а најмање има емисла, да разна српска добротворна друштва, и установе у то име троше и помоћи дају. Коме није Бог дао нужна средства за школовање и господетво, тај нека се усавршава у свом раду и у евојој етруци, колико више може, а наша друштва дужна су,пљи сви ми Срби дужни смо, да такову ваљану Српчад, која се посвећује раду и радиности, пома-

жемо, дајући јој што више прилике и могућности,

па макар и средстава, да се у свом послу и у својој струци што боље и што више изучи и усаврши. Та ће Српчад после имати прилике да тече, чува, напредује и да имућна буде, па нека онда она своју децу школује и господи,

колико јој воља. Данас нам Чивуткиње шију и одевају наше

Срикиње, а многе наше кћери стипендискиње — евршене учитељице — скрштевих руку и гладне изгледају на све стране, неће ли им от-

куд каква пензија испасти! Код нас раде и теку туђинци, а ми гледамо и тежимо само за каквим лаким господством ! о ц даље осталтљм #

Може ли тако

ЧИТУЉА.

У последње доба изгубио је српски народ с ове стране више знаменитих и одличних Срба, међу те знамените Србе бележимо ;

Т Нику Максимовића, учитеља народног из Мохола. Служио је народ верно и савесно пуне 82 године дана прво у Турском Бечеју, по тому Мохолу. Поред учитељске службе, вршио је у једној и другој општини бележничку службу у црквеним општинама. Заузимао се живо за наше јавне народне ствари и спремио је своју једипу ћерку Мару за учитељицу у вишој државној учитељекој школи.

+ Милана Јовановића, умировљена учитеља новосадеког, који се упокојио у Сеекерину код свог сина пароха а у свом родном месту. Служио је савесно народну школу и цркву 42 године дана, понајвише у шајкашким местима: Ђурђеву, Ковиљу, Чуругу и Тителу, а последње 93 године у Нов. Саду. Поред учитељске службе бавио се и баштованством и написао је књигу о воћарству, коју је издала „Матица Српска“ из задужбине Петра Коњовића.

+ Александра Стојадиновића проту вршачког, који је верно и савесно елужио народи цркву пуних 40 година, а који је и на књижевном. пољу у млађе доба доста привредио.

Т Петра Марковића, професора српске вел. гимназије новосадске, који је истина тек кратко време професоровао, али је и за то кратко време својим родољубивим и књижевним радом стекао лепа глава и поштовања.

Х Јована Ј. Поповића, заслужна грађанина и трговца митровачког, — добротвора срп. трговачког удружења, у 93. години живота, а оца одличног и ваљаног трговца и управитеља митровачке штедионице, г. Николе Ј. Поповића.

Ж Мирославу Ђ. Миросављевића. Управитељ ври. трговачког удружења Ђорђе П. Миросављевић и супруга му Јелена изгубили су своју најстарију ћерку Мирославу, у цвету младости своје, у 16. години живота, тек што се доселила, из Крагујевца.

Вечан им спомен!