Женски свет

222.

Југ Богдат : (нагло и радовнало —) А саде Бошко Југовић : Нек каже ето сам!

„Југовића :

(трену у смех).

Бошко Југовић : (осорно —) Оружје то вам сад је врло тупо! Што Војин тамо није боље лупо 2 Пресуди, бабо, од Војина бољих На мачу кад је — чиј је онда мач!2

Југ Богдат: И онда мач је, сине, Војинов.

Бошко Југовић : (вачуђено устукне, ал се прибере —) А тај буздован, бабо, чиј ли јег

Југ Богдат: Буздован Петров — њим најбоље бије.

Бошко Југовић : Ал ако, бабо, ни то тако није

Југ Богдан: ИМ онда Петров, копље Николино, Штит Момиров је, седло Дамјаново, А долама је Богићу на плећа, Богтданов шлем је и јабука златна, А Власкојев“) је лук и стрела хитра Што цар је дао, ни цар узет не ће, Догод га сами они не уступе Или на бојном изгубе мегдану.

Бошко Југовић: (упада у реч —) Изгубили су... Југ Богдан: Кад изгубе главе, Тад Југовићи изгубе мегдане !

„Југовића : Тако је, бабо!

Бошко Југовић : Ал заштитити главе нису знали До мене стоји, ако нису пали!

Југ Богдан : (плане и устане —) Шта, зар последње доживесмо дане Да браћу брат позива на мегдане%

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 10.

Кад до тог дође, онда не ће људи Човека тражит, да им спор пресуди. У звера човек тада се претвара И пред њим двери витештво затвара Сам пакао црни земља биће тад.

(Опет седне.) Ал сад у овом вашем овде спору И друга странка нек добије реч. Војине, реци — откуд овај спор!

Војин Југовић : (доброћудно —) Кад мудри, бабо, твој већ паде суд, И наш нек пада опор одговор. Ми нисмо странке парбене сад већ, Нег' браћа брату и пред оцем деца — Као увек што смо били пред тобом До овог часа, који с плахости Младићске душе мал те не помути Домаћег мира тихо језеро И бистри извор братске љубави. Мезимац нам је Бошко свима био, На рукама га сви смо носили; Као што је Бог сам угледна га дао, Да низ свог дара теби, мили бабо, Ремеком задњим достојно заврши Те лаком, стасом сву браћу надвиви: Тако смо прегли сви из све нам снаге, Да божји дар тај и вештина људска У узор свега витештва обрати, Не пустисмо га, да у страном двору Вештину учи боја и мегдана, На дому њему отворисмо школу; У браћи му се учитеља нађе Вештине сваке, као што царски дари Сведоче ено: Мач му ја учврстих, Буздован Петар, копље Никола, Да штитом влада — Момир евиче га, Да коња кроти — Дамјан, с рамена, Од Богића зна бацат камена, Богдан у скоку, трку му предњачи, А Власкоје му стрели напе лук И брат ту брату ништа није крио,

Јер учитељу би ученик мио;

Радост је наша баш у томе била, Што боље да му понарасту крила:

- Јер брат је био, бојао се ниси,

Да учитеље ученик надвиси Баш то смо хтели, то нам беше дика: Да истакнемо евога ученика.

И задње то нам нек сведочи дело —

_ Ово, што није оно, што се хтело.

ж) У списку имена лица да се поправи место Радивој —- Власкоје.