Женски свет

Бр. 10.

Југ Богдат: Мир! (Постави се ивмеђу обе групе.) И опет, децо, промашисте мету! На царску реч зар потргосте мач 7 (Посланицима —) Опростите им, жестока им крв, __А обавестит немах још их кад Што рекох синоћ, не порекох сад. (Прими дарове и положи на сто.)

Вукаштињ: За нас је доста.

Алтомановић : Свршили смо ми,

А у твом дому господар си ти. Остај нам збогом!

Југ Богдан; Тако с просидбе 2 То није српски, није достојно ! (Окрене се синовима —) У горње госте вод'те конаке !

· Вукашит : Док свечаности обавимо ред — На којој ћемо сви се видети И ес децом својом док разговоријп, Весеље ће нам бити милије.

Алтомановић : Јунаци, збогом ! Увек једнаки !

(Поклоне се женскима и одлаве: Алтомановић, Вукашин

_ и њихове слуге.) Лазар: (пође, па застане —) Ја не могу са овом увредом !

Југ Богдањ: Умир' се, сине, и остани ту Размрсићемо неспоразум тај! (Посланицима —) А светлој круни наша порука: Док средим само ове послове, У свети ћемо отпратит је храм! (Испрати посланике до врата и врати се.)

12. ПОЈАВА.

ПРЕЂАШЊИ обим АЛТОМАНОВИЋА И ВУКАШИНА,

Лазар : А сада мени допустите реч, У дому вашем љуто вређаном А гостопримству српскоме на срам!

Југ Богдан:

(умирује га и нуди да седне —) Не љути ми се!

ЖЕНСКИ СВЕТ. 225.

Лазар : Онда реци сам!

Југ Богдат :

(како је умиривао Лазара, стави му руку на раме и прође му мимо леђа, да му дође с десне стране, па се окрене

синовима, који стоје у недоумици.) Еј, ватра, ватра кад загосподари ! Залуд је Бог угађао човека, Те изнад срца главу ставио Кад у младости узаври нам крв, Па кључевима замагли нам ум! А мудрост није купа рујна вина, Да је се на мах можеш напити Већ кап по кап је кроз век срчемо. До часа ето с раздора вас карах, А сад вам слога опет залута,

(Седне и посади и Лазара десно поред себе. И женскиње

поседа).

Југовића мајка: Па обавести, господару, нас Каква је прека била потреба, Да судбу тако свога детета, Доконалш сам на царској вечери 2

Југ Богдат:

То имаш право. Пут је био прек, Ал није свему одлагање лек. Кад сине сунце сјајно судбине, На мах обасја оно цео свет И нама слаби тад не треба луч У сваком углу наших одаја О једном сјају свуд видимо све. Кад паде синоћ она здравица, Којом ми купу витез поклони Премишљат стадох о уздарју му, А цар изрече Миличину руку: Као срце живо да ми пресече; Ал узех одма књиге староставне И књиге кажу : суђена му је. Још и то кажу књиге цароставне : На Лазару ће останути царство И Милица ће бити царица.

(Метеж п чуђење).

Југовића мајка:

Па ипак биће крунисана глава А увек смо јој о том слутили! Промисао тако у далекој капи Наградит хоће Вуканову крв. (Преплашено.)

Ал како тог Шта рече о том цар