Женски свет

262. о. вачким школама 4 са 150 кр., у вишим дјевојачким школама 13 са 1750 кр. и 2 у занатлијској школи са 240кр. У свему 121 штипендија са 85.674 кр. Изванредних помоћи било је 3606 кр., у шегрте послато 66 дјеце са помоћи од 1882 кр. једном шегрту дато је помоћи 60 кр., да иде у Беч да се усаврши. Тако је у свему издато на штипендије и помоћи 41.222 кр. Овим тога друштво је имало 5000 кр., осталих трошкова, те је било свега расхода у прошлој школској години 46.222 кр. Осим тога су дали прилоге друштвени добротвори: Јованка ФуФић из Травника 20.000 кр. и Пахомије Николајевић, протосинђел из Чајнића, 20000 кр. Читав друштвени капитал износи сада у готову 92.000 кр., а уз то имајош 2 куће у Сарајеву у вриједности од 80.000 кр., то је свега 122.000 кр. Доиста веома добар успјех ! ИЕ

Женске учитељске школе у Русији. Концем месеца августа ове године позвао је руски министар наставе, генерал Глазов, све председнике _ наставе у покрајинама или :убернијама у Петроград, да већају уз друге позване стручњаке пе-

·_дагоге о школама, Међу осталим закључено је,

да се треба одмах побринути за што већи број учитељица, а то се може само тако, ако се одмах почну отварати у свакој губернији женске учитељске школе, где их још нема. Даље је истакнуто, да треба настојати, да што више буде

учитељица рођених сељанака. Одабираће се за |

то најбоље ученице сељанке, које ће добијати стипендије. У Русији се сада живо ради на том, да се за то сагради довољан број школа и приправи довољан број учитеља и учитељица. Најпре ће доћи на ред 50 губернија европске Русије. Половина тих губернија (26) има просечно преко 2 милиупа житеља, а половина између 1 иу милиуна. Свакако ће бити најмање 50 женских учитељских школа осим градова Петрограда и Москве. — Народних школа, има сада преко 80.000 а жели се да их се сваке године подигне нових

до 2000 тако, да би на 1.000 до 1.200 житеља

дошла 1 основна школа, -——

ЗА ДОМАЋИЦЕ. Коприва стоци за храну. Пише нам практичан економ: „Моја је економија крај шуме, отуда имам коприве у изобиљу; али, верујте да

ЖЕНСКИ СВЕТ.

је нема, ја бих је посијао. Већ од неколико го- |

дина храним ја копривом стоку, нарочито свиње и да видите, стока ми је од те хране напредна, што само може бити“.

Бр. 11.

Електрично мужење крава У најновије доба пронађено је, да се краве најбоље могу мусти електричном снагом. да ту цел направили су неке капице од гуме, које се н"такну на виме. Те су капице спојене с једном цеви, која је спојена е електричном справом. Помоћу те цеви извлачи се ваздух и млеко из вимена. Краве се брзо науче на ту мужу и радо пуштају млеко, На овај је начин млеко много чистије, него кад се руком музе и употребљују је у свим већим млекарницама.

Како се пржи кава па да задржи своју арому. Наши трговци продају каву, која долази из далеких жарких крајева. Међу кавама има и такових, коју несавесни трговачки спекуланти бојадишу, да добије неку зелену боју, која потрошаче примамљује, да је купују. Али та кава не само да је рђаве каквоће, већ нема ни оне праве ароме а боја на њој је нездрава. Да би кава одржала евоју арому и куес, ваља је у млакој води опрати. То све чини зато, да се скине оно ђубре — пра- · шина, коју је она дугим путовањем на се навукла, а друго, да се опере она зелена, нездрава боја, са ње. Затим се рашири, да се лепо и потпуно исуши. Каву треба пржити у плеханом затвореном посуђу. Има нарочита справа за то, која се зове дола (Козгег). Кава се пржи на пламену. Када се кава спусти у дола, непрекидно се окреће да не сагори, а када се она угреје, онда се у њу спусти грумен шећера, од прилике тако велики, као што се у дућану добија у коцкама. Овај комадић шећера меће се обично на 7, кг. каве. Када се шећер растопи, онда се заобуче свако зрно, те тако заобучено зрно не да да изађе арома, него је потпуно у себи задржи. Кава је. онда добро испржена и задржава своју потпуну снагу, ако је отворено мрке боје, јер ако кава мало више поцрни — загори, она губи своју снагу у половину. Пржити треба само ону количину, која ће се употребити најдуже кров 5—6 дана, јер она не сме да ветри. А жрнати је треба само онолико, колико је нужно дневно да се потроти. Кава се увек држи у херметичном затвору.

Покварен кромпир. Кад човек расијече кромпир, видеће у многоме, који споља изгледа посве здрав, веће или мање црне пеге, услед којих се мора кромпир бацити. То је болест, која настаје, ако кромпир посадимо на ниском земљишту у ком има млого гвожђа, а нема нимало креча. Зато не треба на ниском подводном и црвеном земљишту садити кромпир или га треба ђубрити са негашеним кречом, од кога ће нестати пега у кромпиру.