Женски свет

280.

нека су урадили, и она је Влахиња“ (тако тамо зову Србе). На то су одговорили ови: „Да, Влахиња, али је више добра учинила, него сав загребачки каптол (двор)“. О коме сиротиња тако мисли и говори то је прави човек. Зато св на њу може и применити она Филозофска изрека: „Женско срце створено је за то, да се њиме излива милост и доброта оца небескога“. У сваком подхвату била је истрајна до самопрегора, То се огледа и на самој радњи њеној. Кад је остала удова примила је у своје руке задужену семенарску радњу свога пок мужа Ђорђа; али је она тако брижљиво и вредно поступала, да је за 18 година отплатила свих 80 хиљада круна разних тражбина, што су заостале на радњи и стекла је још 200 хиљада круна новог иметка, које је оставила своме добром

"вину Федору, а покрај тога још завештала 5 хиљада круна срп. правосл цпркв. општини загребачкој за зидање српске више девојачке школе у Загребу; 5 хиљада круна Девојачком Интер нату зарад подизања зграде своје; и 5 хиљ. круна загребачком „Привреднику“ за потпору српских шегрта; и овигурала је доживотно своје две рођаке, сваку са 600 круна годишњег доходка. -

Спровод је био величанствен, а опростио св с њоме дирљивим и лепим говором у име Женеког Друштва, Интерната и „Привредника“ секретар друштвени г, др. Богдан Стојановић, адвокат“)

—_ Ваоваким чланом народним цлаче све Српство, а плаче и овај лист, коме је покојница, била реван скупљач претплате.

Нека је вечан спомен овој сестри нашој међу нама, а њена добра дела нека нас подстичу на тако исто истрајан и пожртвован рад за опште добро и своје породице. Слава Јелени Ђ. Поповићки !

# Др. Милош Стефановић. Наш братски словачки народ изгубио је 8. (21. новембра о. г. једног од најодличнијих својих синова, браниоца својих потиштених народних права. Једва што је навршио 50. годину живота пуног пожртвовања за народне идеале и мораде да се уклови

#) Замолили смог дра Б. Стојановића, да нам уступи тај свој опроштајни говор. Ур.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 12,

с позорнице, на које га је подигло народно поверење и поштовање до управитеља банке „Татре“ у Турчанском Св. Мартину. Слава му!

+ Стеван Ј. Јефтић упокојио се напрасно у Београду 22. нов. (5. дец.) о. г. у својој 55. години живота, Био је професор на новосадској срп. вишој девој. школи, за тим професор на београдској реалци, и у последње доба чиновник у министарству спољних послова у Београду. Бавио се књижевношћу и етекаојена том пољу угледно место; особито је много радио на хумористичном делу наше књижевности. Родио ве у Нов. Саду и оставио на овој страни многе лепе успомене међу својим многим пријатељима. Бог да му душу прости !

% Ирина Бошковић. 15. (28.) новембра о. г. преминула је у Загребу одлична Српкиња и испитана учитељица, Ирина Бошковићева, тек у 21. години живота. Ретко добра душа. Одликовала ее екромношћу, добротом и нежношћу и вазда је била примерна ученица, поноси дика својих наставника. У Загребу је свршила женски лицеј с одличним успехом и постане учитељицом у Малим Вашицама ; но набрзо мораде са порушеног здравља да наџусти свој мили учитељски позив и ступи у „виши струковни завод“, где је набрзо освојила сва ерца својих другарица и наставница својим узорним владањем и великим успехом. Но болест подгризаше све више тај нежни цветак докле га ето није и у корену сатрла и тешко ожалостила матер, браћу, сестре и свој ближи свет. Од покојнице се опростио дирљивим речма, катихета њен, пречасни г. Димитрије Вишковић, а пресветли г. др. Светислав Шумановић, положио је као својој нећаки на мртвачки одар венац нежног цвећа, а тако су учиниле и садругарице вишег струковног завода и отпратиле је уз многобројну осталу отмену публику до вечне куће. Мирно почивај добра душо !

Т Софија Ђурђевић. Добра супруга и племенита жена нашег пријатеља и уредника „Учитељеког Календара“, г. Богдана 'К. Ђурђевића,. учитеља земунског, преминула је после дуге и тешле болести 25. нов. (8. дец.) о. г. у својој 81. години живота. Оставила је поред мужа троје сирочади, оца и три брата, која су сеју врло миловала. Нека прими наш пријатељ Богдан наше саучешће, а покојници нека даде вечно насеље.