Женски свет

268.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

Бр. 11

ГОСВОЂИ ТИВКИ ЛУКИЋНИ,

врсној чланици српске народне позоришне дружине.

Је-ли то истина 2

Или је обмана 2

Зар двадесет и две мину година

Од оног часа, од оног дана,

Кад Вас видесмо скромну, милосну,

— Ал' одушевљену, али заносну —

На позорници, школе сазнања,

На којој брасте венце признања 2 !

Не! не! није истина

Толико није прошло година !

На Вашем лицу још је младости !

У Вашим грудма још је радости ! -Нови Сад.

У Вашем срцу још је нежности |

У Вашем ону још је светлости !

Ви сте још лепи, млади, поносни, Ви сте још увек дични, заносни,

У Вама живе јоште узори,

Што машта ствара, кад се разгори, Ви сте у храму јоште Божица

Ви сте још наша прва глумица. _

Остан'те такви, сви Вам желимо, Да Вас гледамо, да се дивимо!...

1. Р—к.

УБИТАЧНОСТ МОДЕ.)

На листовима светске повеснице читамо да је хиљадама старих народа пропало са раскоши, а неморал је ишао увек испод руке и загрљен са модом која највише троши. Те две сестре потисле су за навек са светске позорнице млоге народе, а свет је као евет свагда и у свему тргжио "па и налазио, да је томе женско криво! Међутим по моме скромном мишљењу узрок су једино мушки. За обрану своје смеле тврдње нека ми је дозвољено сљедеће навести.

Женско је по створу како телом тако и душом _ подједнако слабије од мушког. (Оборено је то мишљење. Ур.) Бог ју је створио за цвет, за гибак цвет, — која уз снажног мушког привезана, ваља да нађе заклона од буре људскога живота“ Женско је као оно бршљан, који се око дрвета чврето упија и плете, јер се и она мушкоме као оно растиње стаблу приљуби и тако увије да се одважно ма са како критичним приликама, у коштац хвата. Па пошто то и осећа слаба женска глава, она по своме нагону већ у раној својој младости, сву своју моћ на то обраћа, да нађе себи стабло, на ком би целог свога живота свежа и једра сјати могла. Ево откуд клијају, бујају и оне у безброј помодне сулудице, са којима женско на клизавом земљишту незауставно, даље и даље иде; — па да боме, кад мушко у место да ју у том спречава, — част и поштовање изузетку — још јој ту убитачну наклоност негује и подхрањује.

Ову је расправу написала гђа Етелка Шатор, учитељица домавлука, рада и гимнастике у државној женској грађанској школи у Суботици, а ивишла је у »Васакај

· Итар<-у и »Васатеруе! Марјо«-ву. Ур.

Узмимо прво женску главу. Да ли се мушкима не допада данас помодно чупаво чешљање, које и лепе црте лица наружиг Потпуно сам уверена о томе, да им се допада. Јер кад би волели косу, овај украс женске круне, та веђ саме кове ради не би допустили својима, да оне дуге и лепе власи сажижу врелим гвожђем једино тога ради, да ју на неко време само начини вунастом, а после поцепана, искрхана и покидана да из корена опада и оставља голу главу, као оно каникула што оставља лепу зелену ливаду спржену. Зна се, да коса личи цевастом растињу, као трска, а боју своју добива од оне у њој самој скривене бојадисаве материје. Усљед непрестаног сажижања сасути се влага у власима; — поред тога слабо се кад и пере глава јер накити не допуштају, па тако се и нагомилавају читави слојеви нечистоће и глава се упари, те доспе до оне судбине, до које доспева и растиње, које на јакој жези незаливено живи. — Кожа на глави не може слободно да се испарава, јер се између власи ухвате дебели слојеви од перута, а то су све злотвори коси. — За прање главе, а противу прашине, употребљују бензин, који опет суши косу, а онај загушљив упарен задах што избија са нечистоће, труде се, да угуше разним мирисавим помадама. Поред толиких шкодљивих начина, долази још и ово кудраво чешљање те упропасти косу и начини лице маторијим но што јесте. При том гдекоје натрпају на главу читав Семирамидин висећи врт у местооних природних глатких и лепих плегеница, а све за то, да се мушкоме допадну. Из тога следи, да се данашња чупава глава баш мушкима допада, јер би иначе