Женски свет

или привредне сврхе, а у последње доба не прође ни једна година, а да се по које женско име не уврсти у ред народних добротвора. Сама прошла година дала нам је читав низ добротворака народних, као што је: Емилија Мунчићка из Вел. Бечкерека, Јованка уд. Фуфић у Травнику, Марија Ђуревица из Куманова (у Ст. Србији), Марија уд. Васе Јакшића из Дервенте и Јелена Ђ. Поповићка из Загреба. Ових пет добротворака оставиле су напросветне и привредне цели више од 400 хиљада круна српском народу.

Из тога се даје закључити, да наше Српкиње по свима крајевима данас много више воде бригу за опште народно добро и да теже, да и оне по својим силама потпомогну народ, да изводи свој задатак на националном, просветном, верском и привредном пољу.

Што је овака струја овладала нашим женскињама, није, по нашем мишљењу, без помоћи нашег листа потекла, јер је, као што смо приметили, и као што нам пишу поједине Српкиње, постао наш лист нека врста школе за одраслије Српкиње. Лист се растурује у све крајеве српске од свог постанка у 1400—1600 примерака, а читају га, извесно, по четир и пет пута толико читалаца. Он је већ створио себи сталну читалачку публику и опстанак му је осигуран поред свег

Бр. 1.

тога, што га сваке године по 2—300 читалаца читају бесплатно и ако га наручују, а томе има да се захвали тој околности, што сарадници већим делом бесплатно раде. ;

С тога и можемо и смемо да пођемо, у име божије, и даље тим сто-. пама, а надамо се, да ће нас каоси досад потпомагати пером и скупљањем претплате наша одабрана чета пријатеља и пријатељица, који су нас и досад потпомагали, те да би сви скупа и даље у овим тешким данима нашег искушаног народа, могли помоћи, да се по свима крајевима, куда је немила судба бацила наш народ, разгањају буре и бујице, што се над његовом главом ломе, јер само у сложном и заједничком раду, сваки по својој снази, можемо се одржати под ударцима, који једнако падају на нашу главу. У тој лепој нади и под притиском оваких родољубивих осећаја, улазимо у 20. годину нашег новинарског рада, те се својим пријатељима и пријатељицама, који нас потпомагаше пером и скупљањем претплате а тако и својим читаоцима, који нас соколише у вршењу ове свете мисије, захваљујемо на досадањој потпори а уједно молимо, да приме поздрав за нову годину са жељољ, да требљлаги Творац разгони с њина ис народна чела све неприлике и да поведе све бољој срећи, маирнијем и тоспештијем раду и живота !

е- Анђео

Мирују улице тавне, спокојство влада светом,

Раскошно азурно небо последњу звезду пали,

А с рајских дворова тихо спушта се анђео мали Окружен мајским цветом...

Меканим етарним крил'ма лако у лету креће,

И с груди отреса росу; у руци му је лира,

Он на њој пребира жице... Тако кроз сфере мира На земљу мрачну слеће.

Каменица, 4. автуста 1904.

ов == ==

среће.

Пред једну кућицу паде... са свежњем танких грана

Отвори прозор и уђе: У соби лежи жена;

Кроз таму једва се чују болна јецања њена Умором савладана.

Он седе несташно крај ње. Пун смеха и милина Дуго је шапут'о, пев'о, прич'о јој давне бајке: А кад је сванула зора угледа поред мајке Новорођеног сина... Славко С. Диклић.