Женски свет

Бр. 1.

нар. школе. Дете беше увор ученика у еваком погледу. те га је ожалило цело место. Нека приме родитељи и наше саучешће, а малом Милу нека подари преблаги Бог рајске насладе, које је и заслужио!

+ Паја Степић. Међу упокојеле бележимо од 92. децембра 1904. г. п умировљеног деловођу српеког пародног позоришта Пају Стетића, који се упокојпо у Ст. Паланци у паручју своје две кћери Јулке Јовановићеве пи Анђелије Степићеве у 19. г. живота. Мир пепелу његову!

т Љубица Новаковићева, чиновник поштанског звања из Нов. Сада, упокојила се 22. децембра 1904. (4. јануара 1905.) у 28. год. живота. Беше добра п примерна ћерка п дика евојим родитељима. Бог да јој душу прости!

+ Даница Ог. Лобоне Валенте умрла је 9. декембра 1904. г. у Бечу, где је била отишла да тражи лека својој бољци.

Покојница је била врло интелигентна и вредна Српкиња, која је са пуно воље и прегалаштва помагала свако хумано предузеће.

Била је дугогодишња управна чланпца београдског Кеенског Друштва, затим неко време благајник и председница. У последње доба као члан одбора ђачке трпезе била је надзорница те установе.

У срп. бугарском рату основала је подружину Женског Друштва у Такову и своју болницу, коју је потпомагала п бив. краљица Наталија. Заслуге њене нису остаде ненаграђене. Била је одликована златном медаљом краљице Наталије и крстом друштва „Црвеног Крета.

Покојница се жила нашој отаџбини и „“Кенеком Друштву. За-

својим радом достојно оду-

дужила нас је све да јој рекнемо: Хвала и слава јој! — Мир пепелу њеном!

Београд. Кат. Холецова.

Т Анка Миленковићка супруга г. Андре Миленковића у Београду, а дугогодишња вредна наставница раденичке школе Кенског Друштва, преминула је 8. декембра после дужег боловања.

Како је покојница била једна од оних Српкиња, која. је за напредак женске омладине много учинила, то пуштам ове редове у знак признања за њене заслуге,

ЖЕНСКИ СВЕТ ЗЕ:

Као дете сиромашних родитеља покојна Анка евршила је одлично школу „Кенског Друштва п ступила је за наставницу у завод гђе Маринковићке, одакле је после извесног времена дошла у школу 'Женеког Друштва за сталну паеставинпцу рубља п вештачког веза. Ову дужпост вршила је пупих 14 годипа са највећом вољом и предапошћу.

Као наставница бпла је примерна, савесна и правична. У кругу својих колегиница мила и предусретљива.

Њена скромност и љубазност стекли су јој велики број поштовалаца и пријатеља, који су је истински волели. Њена способност и знање, дало је прилике и страним дворовима, париској изложби и осталом страном свету, да познају њене рукотворе ученица школе „ЖКенеског Друштва. У свакој такој прилици њена способност била је награђена општом хвалом п допадањем. Пре годину дана дала је оставку на наставничко место п отворила је приватан завод, у коме су се спремале п училе отмене београдске кћери и велики број спротица. Е

да њену савесну и примерну наставничку службу, за оне заслуге, које је пружила нашој. држави и женеком друштву — изводећи на пут небројено сиротица, које данас својим радом исхрањују себе и своје — одликована је орденом св. Саве У. степена п сребрном медаљом за грађанске заслуге.

Али, покојна Анка није се истакла само као одлична наставница, она је бпла захвална и добра кћи, примерна жена п нежна мати. Као Српкиња помагала је све српско, и трудила се да се у свакој датој прилици што више одужи својој отаџбини.

Прекомеран напоран рад и напрезање срушило је пначе нежну природу покојничину, п ево, где је неумптна смрт отрже из нашег круга. Анка је умрла, али сећање на њу живеће вечито у душама њених благодарних ученица и осталих њених пријатеља. Њеним ојађеним старим родитељима, мужу и нејакој дечици нека буде утеха лепо име, које је покојница оставила.

Нека јој је хвала на свему! Лака јој земља!

Београд. Кат. Холецова.

о

Це

ји

= ву

(97