Женски свет

побијања доказа оних, који пристају уз модерну еманципацију, али ћу ипак слободан бити, да запитам поштоване слушаоце, да ли они виде у томе, што се главна активност женскиње манифестује у области породице, какво ограничење човечанских права њезинихе дар мати васпитајући своју децу за живот, не участвује тиме на свима пољима јавнога живота; Још много пре но што се је и зачела идеја модерне еманципације женскиња, постала је позната и пуна истине француска изрека: „сћегећел Ја Фепште“ — то јесту сваком послу било јавном или приватном наћи ћеш утецај женекиње, који је вазда према особини срца њезина благотворан или опак. За потврду ове моје тврдње навешћу речи једнога отменог, високообразованог и најодличнијег проповедника западне Цркве у нашој отаџбини, сина овога града, епископа мошонског дра Беле Мајера, који у својој једној расправи овако се изражава о улози женекиње у породици: «При површном посматрању опредељење женекиња у породици ма како да нам се чини скромно, ипак после темељнога проматрања морамо доћи до уверења: да је оно са позивом мушкога не само једнако, него да га и превазилази. Ко је год могао пекусити моћ љубави срца материнекога п чудновату снагу суза материних, ко год зна да мати врши одлучан утецај на морално развиће детета јој, тај неће држати да сам претерао, када речем, да ми имамо такове чиновнике, такове посланике, такове државнике, такове свештенике, такове војнике, какове су их матере однеговале Цркви, Држави, Друштву.» “)

Сем тога саме нам животне чињенице сведоче и потврђују, да је женскиње за самосталан, јаван рад било на научном, било на политичком пли ма на којем другом јавном пољу непогодније од мушкога. (Оне се заиста са више амбиције, са више одушевљења и воље одају на извесне гране друштвене активности него мушки, али им при томе недостаје јачина и истрајност воље, којом (се једино могу постићи трајни успеси ма па којем пољу човечје делатности. Додам ли овоме доказани факат, да јаван и научан рад веома штетно утиче на здравље женскиња, паведена моја тврдња о непогодности женскиња за јавну и научну активност биће још оправданија. Истина је, да и ова тврдња има изузетака, али изузетци остају вазда јамо изузетци, те никада не стварају норму, која би се пмала сматрати за објективно мерило и ре-

8) в. Мауег Ваја: Џјабђ ајкапт! ђезабдек 65 сттеКехезек, Ш. 357.

ЖЕНСКИ СВЕТ 5:

гулатор при стварању и одређивању сталних назора и убеђења. И добро је што је тако; јер сам онај, који је при стварању човека поделио род људски у два пола, хтео је да тако буде, да на темељу полне разлике међу човеком и женом буде подељен и опредељен круг рада њихова на попришту заједничкога им живота. Јест, излив је његове свете воље, «да у женскиње (буде више срдачне топлоте, те да осетљивим откуцајима и племенитим осећајима својега срца испољава ону моћ љубави, која је од сваког мушког ума и од сваке науке његове и лешша и племенитија и узвишенија.»“) На кад нам је ова истина позната, онда не ће бити тешко изрећи суд у каквом правцу и ради каквог опредељења ваља васпитавати женскиње. Ну, пре него што бих изрекао коначну реч у овом потледу, овде ми се баш чини прикладним претходно навести лепе речи једне узорите матере, које је упутила својој кћери спремајући је у васпиталиште, и које гласе: «Ти ћеш у будуће изучавати повестицу, да затим на своју корист можеш употребити искуство прошлости; учићеш земљотив, да будеш могла сигурно ићи по путевима живота; проучаваћеш звездарство, да нађеш пут који к небу води; настављаћеш се у рачуну, да се привикнеш на ред и штедњу, те да без штете по себе уживаш у радостима доброчинства (која чинила будеш). Учићеш онолико, колико будеш могла; јер као што је истина, да мушки никада не знају доста, исто је тако истина и то, да женске никада не знају много.»““)

И после свега наведеног држим, да је потпуно јасно, да сваку женскињу ваља еходно духу времена, сходно религијозним и народносним идеалима васпитавати и спремати за њезино најсветије опредељење —- да постане темељ породице, верна друга свога супруга, узорита мати своје деце. У породици је тежиште њезина рада и свако“ друго поље рада женекиња, ма колико корисно, лепо и племенито било по значају и сврси својој, само у толико има права на опстанак у колико не штети улогу женскиње у породици. Породица је светилиште, породица је олтар у којем женскиња приноси најсветију и најузвишенију жртву Богу и човештву.

Васпитамо ли женскиње у убеђењу, да је породица тамница у којој је заточена њезина сло-

еј рта. стр. 361. же) Татоју! УМ. Мићају: А ћаз пеуејез. Гејек тиуеЈезе И. стр. 363.