Женски свет
Бр. 2.
„Напротив, ја Вас сматрам као свог анђела спаситеља и одмах ћу Вам показати своју захвалност !“
„Али цар и мој проклети роман“ —
— „Ја ћу му разјаснитп, да је био комични неспоразум. Он ће се пасмејати —- можда ми се мало наругати, — то није ништа! Али би вло било по мене, да је добио у руке ову шифровану депешу. У њој сам нешто неповољно јавио о једној високој личности, која је сад овде у Паризу. Менп су дојавили ствар са поуздане стране, а ја — промислив се учиних своју дужност — и јавих цару. На мој највећи ужас то није бпла истина, него су ме преварили. Последица тога била би царева немилост и најопасније непријатељство моћних особа. Од тих последица сачувала ме Ваша пепажња. Од сад ћу Вам месечно плаћати по 150 франака и стоји Вам од воље, ако ћете код мене још мање радити него пре. Алп то још није доста. Ваше дело морам боље наградити“.
Он извади из буђелара десет хпљадарки и тури их у руке-пзненађеном п збуњеном Миржеру.
„Увмпте то као внак моје захвалности! Ја Вам кажем, пријатељу, да бих радије жртвовао половину мога целог имања, него ли навукао на се немилост мога цара и_ огорчено непријатељство једног великог кнева!“
Наш јунак га обрадован послуша, увевши за девизу речи Василија, слуге Бомарпше-овој позорпшној игри „Фигаро“ : „Шта могу примити, могу и вадржати“.
Један сат после ишао је поносито уздигнуте главе кроз Париз. Он прво оде у улицу „три брата“, где су његови ро-
о ли Ели
Шта је пурпур По одори краљевој; Бисер гроздан На јабуци круниној2 Београд.
ЖЕНСКИ СВЕТ 43.
дитељи још увек становали у уском вратарском стану.
„Ево 'гледајте, колико имам новаца!“ рече поновито. „Гроф 'Толстој ми од данас плаћа 150 франака месечно, а ових десет хиљадарки добио сам као засебну награду ва половину четрнаестога одељка, мога романа „Поузданик Орбасан“. Две хиљадарке поклањам Вама, а ових осам одџећу у штедионицу. Ето видите, да књижевност доноси прихода, што ви пре нисте хтели веровати“.
Дирнута мати обриса кецељом сузе и рече:
„Хенри, ти си ппак велики геније. Ја сам то увек знала, јер си мој син!“
Његов отац, стари Савојац, рече задовољно: „Ипак је добро, што деран није постао кројач!“
То вече славио је наш јунак сретан обрт своје афере са депешама, у кавани „Момус“, у друштву својих пријатеља.
Хенри Миржер, овај ведри и оригинални писац, није дуго живео. Умро је 28. (16.) јануара 1861. у 89. години. Од његових многих радова најпознатије су пола веселе пола дирљиве „Слике из париског чергаршког живота “) и мала, лепа пи шаљива позоришна игра: „Из комичне опере“.
С немачког превела
10./Х1. 1904. Мојена баграј!.
#) Бсепез де Ја Воћете, — драматизоване и преведене на српски (за репертоар Краљ. Срп. Нар. Позоришта) под насловом: »Слике из чергаршког живота». — Воћете = фрацуски назив за Цигане, али је Миржер тај назив употребио за ознаку млађих људи, књижевничких и уметничких почетника, чији неуредан и сиромашан, али весео живот подсећа на праве чергаше — Цигане. — Прим. прев. —
а НП а а
~
То си ти.
Шта је злато, Каменови драги свиг Мој најдражи Алем камен — то си ти. Јова.