Женски свет

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ 29.

Писма из П.

Гоеподине уредниче,

Кад сам вам упутила била моје прво писмо, читала сам у једном београдском вечерњем листу једно «писмо из публике» тј које имађаше наелов : «Неучтиви младићи». (но гласаше овако:

«У суботу увече 11. т. м. враћао сам се својој кући, кнез Михапловом улицом. Кад сам дошао до кафане »Албаније«, чуо сам како једна женска теује неке младиће, који су стајали на тротоару, што су јој добацили неке неучтиве речи. Овако што могли су да учине само крајње неваљали и домаће неваспитани младићи, који немају ни стида ни образа, и о којима родитељи слабо воде рачуна. |

|| запета, кад човек прође поменутом улицом, видеће како свако вече стоје на тротоару поређани младићи, који на мајбезобравнији начин свакој пролазећој женској завирују у очи п добацују по неку неучтиву реч. Оно истина, у Беотраду има доста неморалних женскиња, _ које свако вече шпартају улицама и Дају повода неваљалству. Али улицама пролазе и женске из честитих породица.

На ову ружну појаву крећемо пажњу родитељима, професорима, па и управи вар. Београда, на којима лежи дужност, Да овом неваљалству стану на пут»...

Као што видите, господине уредниче, ово писање иде мени у прилог; јер се, ево, и с друге стране утврђује крајњи циљ оног вечерњег тумарања уздуж кнез-Михаилове улице. И, право да вам кажем, то ми је по вољи. Само се с пивцем наведенота писма не слажем у толико, да су за

#) Штампа“, од 17. децембра 1904. год. бр. 848.

Београда.

то криви једино «младићи». Напротив, главна и најпретежнија кривица тада на нас женскиње. Јер, кад ми већ знамо за те «најбезобразније» _ начине њихове, онда, зашто им идемо на многе, п то по мраку“ За корисно телесно кретање, или шетњу пмамо ми и дужих и ширих улица. И нашто нам онда оно мало загонетно гурање уском Михаиловом улицом 2 Је ли за то, као што у осталом већина и верује, да бисмо извесним личностима помогле, да нам добаце по који дрзак поглед, гласан уздах или пикантан знак“. :. Не, не. Ми то не признајемо, ни у 4 ока, али пи не пристајемо, ни по коју цену, да се оканемо «шпартања», п тиме уштедимо себи чешће непријатности од насртаја. И онда, шта нам ту могу помоћи професори и полиција, које призивамо, кад не призивамо нашу сопствену савест, која би нам без сумње рекла, да не идемо више онамо, где нам се дешавају нетријатноста 9 |

Ма да се велики број наших отмених и темељно васпитаних женских кругова све ређе и мање виђа на овом «корзу», које треба уступити женекињама друге врсте, ппак је од очигледне користи, ако се буде, са сваке етране и овима средствима, утицало на оне заблуделе овчице, које својум површно ехваћеним дужностима највише доприносе материјала за атентат на част, образ и понос српекога рода у опште, а сртске сљабије половине нарочитао.

Да будемо дакле праве Српкиње и примерне учитељице свега онога, што је добро, лепо п узвишено по нас све, — треба да почнемо од нас самих, казивањем истине у очи пи настојавањем да будемо боље.

До виђења у трећем писму.

Шумадинка.

Моја слабост.

(Персијска по Даумеру).

Твоја љубав крв ми одузима,

А вином се челичим и снажим;

С тога нећу вина више пити,

Јер такову слабост баш и тражим.

еф

Томир.