Женски свет

Бр. 3.

Привредни рад и српска штампа. Улазећи у нову, 1905. годину, бележимо са радошћу, да су нам и минуле године готово еви врпеки листови били од велике помоћи, јер су са много љубави пратили српски привредпи покрет, доносили о њему чланке п расправе, обавештавали су стално п загревали српске читаоце за опћу народну ствар. Нарочито помињемо ове српске повине:

„Нови Србобран“ п „Српеко Коло“ (Загреб), „Трговачке Новине“, „Застава ,, Браник“, „Школски Одјек“, „Наше Доба“ и „Кенски Овет“ (Нови Сад), „Оиђтомшк (Лубровник), „Српски Главе“ (Задар), „Цариградски Гласник“ (Цариград), „Глас Црногорца. (Цетиње), „Орпеки Вјесник“ (Мостар), „Орбин“ (Говпић). „Грађанин“ (Панчево), „Родољуб“ и „Српска Везиља“ (Вршац), „Бранково Коло“, „Нови Васпитач“, „Српски Митрополијеки Главиик“ и „Орпеки Сион“ (Ор. Карловци), „Босапека Вила“ и „Источник“ (Оарајево), „Српска Домаја“ (Брод), „Трговински Гласник“ (Бео-

«

град), „Добротвор (Митровица), „Омладински Гласник“ (Беч), „Народни Гласник“ (Вел. Кикинда), „Орпски Пчелар“ (Рума), „Орбин“ (Питебург, Америка), „Слобода“ (Сан Франциско, Америка), „Српско Коло« (Пуебло, Америка) и т. д. Исто тако и календари српски: „Календар Матице Орпске“ (Нови Сад), „Рад“ (Рума), „Србобран“ (Загреб), „ПШроевјета“ (Сарајево), „Орпека Зора“ (Дубровник), „Велики Орао“ (Нови Сад) и т. д. посвећују стално и све више бриге упућивању народа на рад и привреду, једном речју: сва свесна п права српска штампа тумачи еве успешније, да ни нама Србима нема спаса у очекивању туђе милости, него у сложном, истрајном и смишљеном раду.

Ми срдачно благодаримо и овде целој ерпској штампи на свесрдној помоћи, а она ће сигурно и у будуће саветом, расправљањем, оба“ вештавањем и задобивањем читалаца радити у томе благотворном правцу.

А српска је публика дужна, да срп. листове претплаћује и чита, да ерпску књигу п просвету помаже и унапређује —- место што се за скупе своје српске новце трује са много туђег ђубрета. Без вршења својих народних дужности, узалудно је сваком празно хвалисање п разметање, па п нама Србима.

Утрава Привредника.

Руска царска породица има више од 100 дворова. У већину ових дворова она и не дође никад у животу. У њима раде 32 хиљаде слугу,

ЖЕНСКИ СВЕТ 69.

а издржавање стаје 20 милијуна круна годишње. У царској породици има до трећег колена 832 мушка члана. Царева цивилиста пзнови 30 ми лијуна круна, а сваки члан пма 27, милијуна крупа годишње апанаже. Ови чланови пмају 40. део земљишта целе европске Русије. Сем тога имају 825 палата и дворова са 22 хиљаде слугу.

Привредникови шегрти. „Привредник“ српско друштво у Загребу отпочело је рад свој са одашиљањем ерпске деце 1897. године и те прве године послало је 52 детета; друге 1898. г. послало је 152 детета; 1899.: 367. 1900.: 389: 1901.: 541. 1992: 561; 1903. 605; а лане 1904. г.: 708; свега: 8875 деце. Та су деца била овако размештена: У Срему, Славонији и Хрватској: 12828. у Угарској: 1749: а у Аустрији, Ческој, Немачкој и другим крајевима: 344; свега: 8879. — Од тих је изучило евој занат већ 900 дечака п заслужују сами своју кору хлеба.

КЊИЖЕВНОСТ.

се „Спас“. Удружење српеких сомборских учи“ тељеких приправника под насловом: „Спас, от-

на занате и трговину

почели су издавати књижице, које оглашују Рат алкохолизму пи пздали су у штампарији Влад. П. Бајића у Сомбору прву свеску својих расправа против алкохола (опојног пића). У тој књижици, којој су истакли цену само од 20 потура, изишао је предговор, химпа (од Марка Поповића); Важпост антиалкохоличког покрета, по народ (од Стевана Бенина); — Народна школа и антпалкохолички покрет (од Славка М. Косића); — Штетни утицај алкохола на ђачку омладину (од Вељка Чубриловића); — Монолог (од Марка Поповића); — Наш одговор (од Ст. Бенина). Писци су све приправнпци тог завода п чланови „Опаса“. Нема сумње, да је овај покрет од великог замашаја по наш културни, здравствени и привредни народни значај, јер га покреће она омладина, која ће данас сутра ући у народ, да га непосредно обавештава о штетним повледицама алкохолног пића, а који ће у непосредан додир доћи и с осталом учећом омлади-

ном и нашим млађим свештенством, те ако се та идеја стане тим путевима проширивати и увлачити у народ, биће то велика добит за наш будући народни живот; па ако се и не успе код свију слојева, оно је добит и у том, што ће се на мању меру свести та зараза, која је јако отела маха не само у простој него и ученој класи; а