Женски свет

Бр:

ЖЕНСКИ СВЕТ 53.

ном свету, па су мислили, да ће показати необичну памет, ако то пресаде и код нас; али им уски и површан поглед није допустио да запазе, како на онамошњим »журовима« нема ничега природнога, наравственога и фамилијарнога, него како је то, под привлачном маском, заклоњен скуп најпроблематичнијих индивидуа за раскопавање огњишта, обесвећење порода, нарушавање морала, ширење разврата, легло сплетака и подривање љубави, чедности и поштовања евих оних, који још нису огрезли у овом калу. А да оваких примера, изузимајући веома ретке изузетке, има око нас у изобиљу, сведок ми је наша свакидашња јавна кроника, у којој се не престаје запоматати противу сулудог и наопаког васпитања пашег нараштаја. После ових (бедних, срамних п непобитних истина, хоћу да се дотакнем још једне, не мање важне и судбоносне појаве.

Мислим на лектиру, коју наш женски евет тражи, чита и у свом кругу најревносније шири.

Природна је ствар, да душа тражи хране безусловно и исто тако, као и тело. По томе, ако је та храна здрава, несумњиво је да нам и душа мора бити здрава. А где је здраво тедо и здрава

умно опакажен,

душа, природно је, да ту мора бити и ведар ум, и једар и користан рад.

Међутим, ми пигде не налазимо норму, којом бисмо, с погледом на нашу, српску, прошлост, наше обичаје п саму неопходну потребу, упућени били на дужност: шта да читамо. То је остављено приликама, које нас окружавају, нашем интелекту и околини, у којој се крећемо.

Сад, можете мислити, господине уредниче, какво је то наше самоопредељење. || онда, нико не треба да се чуди, што већа део женскога света, занесен сензацијама, ппкантеријама, измишљотинама и мистеријама — чита баш оно, залао ме тареба да чита. Па п од онога, што у ствари чита, половину поборави, или, збрком од свега на дохват прочитанога, узлети у »више сфере«, одакле заборави да води рачуна: 44) је и зашта је; те тегли онамо, где му није место и одакле се, на крају краја, сурвава у понор. А ако се случајно, ма п у дванаеестом часу, освести, тад бива позно, јер му огледало живота изнесе бедну елику једне још бедније — уседелице, о којој је била у почетку реч.

До виђења у четвртом писму.

Шумадинка.

о снимимиј- зиме) (се. -рии_—_____—-

Анегдоте из живота. (Продужење из 1904. год.)

М. 1. Шта је човек

Једаред у друштву запиташе Калиша,“) песника, да-ли би умео кратко и подесно рећи,

шта је човек. Не премишљајући дуго, одговори |

Калиш: Човек је на поштанским колима и у возу — једно место, у гостионици — један број, за столом један тањир, у позоришту једна улазница, у цркви — једна столица, код банкара — један заложни папир, у болници једна постеља, а на гробљу — један гроб.

2. Три кратка одговора.

Видећи, да је сва опсада узалудна, прими Валенштајн најпосле, 30. јуна 1628. г. градско изасланство из Стралсунда. Али ово се понашаше према Ффридландском војводи веома неучтиво. Овај поче разговор: »Спреман сам, да дигнем опсаду, ако ми дате новчану отштету,«

#) Рама Канзећ, писац шаљивих игара и песник (1820—1872). Прим. трев.

»То немамо,“ — одговорише изасланици. Намрштив чело, настави војвода:

»Онда морате пристати, да у град уђе царска посада,« »То нећемо учинити«, — беше одговор. —

Разјарен на тако кратак и оштар одговор, скочи војвода и изасу на изасланике гомилу псовака. Стралсунђани равнодушно пођоше, приме-

за

Му тивШшиИ:

»То нисмо« — — —

3. Практично уређење.

Американски инжињер Томпсон, што је умро пре неколико година, беше уверен, да ни једну снагу не треба расипати. Једаред — бивши на свом имању у Бруклину (код Њујорка) — дође му у посету неки пријатељ.

»Врата од Вашег врта се веома тешко отварају,« рече посетилац, »морате их, драги Томпсоне, намазати уљем и добро прегледати,«

»А, то не ћу,« одговори инжињер. »Са том капијом стоји, драги пријатељу, у вези једна