Женски свет

=

|

|

Бр. 9:

Десно од престола на дивану, сеђаше мајка — Кедива, а лево од њега, опет на дивану, њена снаха.

Ова нас прва поздрави врло пријатно, довикујући нам: Ауапсех тел Чатев, атасе! И пошто јој бесмо престављени, она нас ослови чистим француским језиком, са неколико речи; док се млађа, која. говораше само арапски, задовољи са пријатним осмехом и климањем главе.

Заиста, требало је имати више од два ока, па да се овај, као са Аладиновим чудотворним фењером произведени чароб-

_ ни сјај, иоле схвати п у се прими. Али

јје просто немогуће речима на хартији

_преставити разноврсну дивоту тоалета и

блистање драгог камења. (Обе Кедиве беху јевропски обучене, али и драгим камењем просто начичкане, особито млађа.

ва је била у ружичастој, влатом извезеној роби, а она друга у црвено-белој. Обе је даме красио велики кордон са звездом.

Весеље је текло по утврђеном програму и једна је сцена потискивала другу.

Ми опет бесмо примљене од ропкиња, и у знак особите милости позване, да огледамо одају невестину. Са, пристојним дивљењем мп посматрасмо постељу ремек дело израђено од сувог влата и свиле. Јорган, простирка, постоље пред постељом, све то беше златом богато проткано п извезено — јастуци вилинско дело од беле свиле са златним монограмом младенаца, речју: чаробан сан, како га је на нашем трезвеном соверу, само један краљ „Лудвик у особито свечаном расположењу његове бизарне маште — измислити могао.

Покрај постеље приметих тајанствен ковчег, застрт златом извезеним плаштом. Да ли, да у њега завирим и да се уподчнам са његовом садржином > Што се па НЕ у једном тренутку, то се не да више) надокнадити, — шану из мене глас искушења и ја тргох у страну речени плашт и пред моје очи искрсну опет тако нешто необично лепог и јединственог, да, бе и то мора нарочито споменути. Ту стајаху свилене кошуље и спаваће хаљине, као од месечине створене. (Ове као

ЖЕНСКИ СВЕТ

59;

што ми рекоше дарови невесте, својеручно спремљени своме драгану.

Мало затим, ми уђосмо у младожењину тоалетну одају. И ова се сва блисташе од сувог влата и сребра. На столићу стајаху раритети дувањара, украшених драгим камењем као и многе друге скупоцене маленкости, опет поклони невесте своме младом драгану.

Невестину тоалетну собу на жалост не могосмо разгледати.

Ропкиње нас опет допратише у свечану дворану пи повукоше се натраг, чим се у знак наше захвалности, поклонисмо пред Кедивом — мајком.

У правцу престола вођаше једна врста алеје од огромних канделабера, чији су стубови били цвећем обавијени.. На сваком канделабру беше двадесет воштаница натакнуто.

Од једном наста жагори прозуја вест, да невеста долази. Одмах затим поче се прокрчивати пут ва њу. Ропкиње похитате да запале воштанице у светњацима и ако је било видно као у сред дана. За ово време раздавани су програми концерта. И сада у чаробном мору светлости, краљица дана, држаше свој свечан улавак. Њој беше тек четрнаест година; али изгледаше много старија. Њу вођаху ва руке две, а праћаху је друге две дворске даме и она прође величанственим кораком кров дворану. Шлеп јој ношаху две девојчице, високог порекла. Венчана хаљина била је од беле кадифе, круна од драгог камења, а са обе стране ланца, висаху крајеви необично дивне п златом проткане тканине. Невеста беше нема говора, занимљива појава и ако ми се чињаше, да ју је млада Кедива својом лепотом надмашила.

На престолу задржа се млада принцеза кратко време, можда десет минута и њу онда опет по правилима дворског церемонијала, одведоше у њене одаје натраг и више се није појављивала. Чим се беше удаљила, погашене су чав пре упаљене воштанице и сад је по једном нарочитом церемонијалу, старија Кедива села на престо, да отуда пуним шакама, баца мали златни новац међу даме. Како