Женски свет

94. ЖЕНСКИ СВЕТ

мислити, с каквим се је неприликама и непријатностима имала да бори госпођа, да би се само савесно одазвала својој дужности и угодила равположењу својих претпостављених. Али, ова вредна и одлична трудбеница све је савладала и издржала. Никад није клонула, већ на против све са већом издржљивошћу ишла је напред. Помисао, да све што чини иде само на добро п напредак женске сироте омладине, дало јој је импулека у њену раду, у њеној светој дужности.

Небројено спротих девојака, жена п мајака — које је она својом спремом ословобила за живот, дапае је славе и хвале. Па има ли што лешше и трајније од оваког осећања 72 Ово сећање је живи споменик, а благо томе, који себи створи такав спомен!

Редовне чланице Беогр. “Кенског Друштва из признања и захвалности према гђи Виторовићки за њен дугогодишњи наставнички рад изабрале су је једногласно на овогодишњем главном скупу 6. марта за почасну чланицу.

Завршујући ово неколико редака посвећених одличној и заслужној слављеници на дан њене двадеветпетогодишњице наставничког позива желимо јој, да поживи још дуго и дуго година на корист и добро своје отаџбине. Слава јој!

Венчани. Наша претплатница и врла Српкиња, г-ђица Тата Јелић из Сарајева, венчала се прошлих месојеђа са г. Миланом Симићем“ Шпшковим, наллим иријатељем, песником и родољубом, трговцем и велепоседником из Вареша у Босни. Сретно!

Наша стална екупљачица и врена учлтељица, г-ђица Милеса Радакова, учитељица српска у Јарковцу претеновала се с г. Велизаром Гунићем, чиновником у Јарковцу. Нека им је срећно!

За глувонему децу отвара се стечај у Сегедину. Примају се деца од 1—10 година, а ваља се што пре обратити на управу завода: „5ке!пбтајк | пиблегепек Традоабокасапак, лередеп.“ „Деца се у овом заводу уче на мађарском језику читати, писати и говорити. Под каквим условима се примају, није нам познато, ал како је то државни завод, биће да су и услови за примање умерени, Управитељ је завода Кле Регег,

Српско-хрватско певачко друштво основано је скорим у Америци у Оан-Франциску. То је прво певачко друштво тога имена у Америци.

ЧИТУЉА. + Исидора Аунђерска рођ. Манојловић из

Сентомаша, остала је рано удова и ма да је имала многе и одличне просиоце није се хтела преудавати своје троје деце ради, него је остала, да их негује и на добар пут изведе и извршила је лепо своју материнску дужност. Дочекала је: упутила и удомила све троје деце п сад кад је требала да ужива у срећи деце своје покоси је

смрт 5. (18.) марта после дуже и тешке болести,

Бр. 4.

у 46. години живота. Срећа ју је још послужила, те је последње часове провела у нези своје ћерке Первиде дра Ивковића у Загребу, где се и упокојила, а синови Александар и „Лаза чуваће јој земне остатке у Сентомашу, куда су је и пренели. Пок. Ивидора беше добре и веселе нарави. У Сентомашу је од постанка оне задруге била чланица, а кад се пре неколико година доселила у Нови Сад, постала је и овде чланица Добротворне Задруге и била је одликована одборничким избором. У почаст њену висила је на друштвеном дому у Нов. Саду два дана црна зветава и биле су у Сентомашу трп одборкиње пз Нов. Сада, да је испрате до вечне куће, куда је ис пратила корпоративно п сентомашка Задруга. Новосаткиње су у знак почасти положиле на одар леп венац свежа цвећа са сеходним натписом. Нека је вечан спомеп доброј нашој Исидори!

+ Јосип Јурај Штросмајер. Највећи досадањи родољуб братеког нам хрватског народа, ђаковачки бискуп, „осиф Јурај Штросмајер упокојио се 26. марта (8. априла) о. г. у својој 91. години живота. Штросмајер није само хрватског и југословенског, него човек светскога гласа, коме се признају заслуге за свој народ и за све југовловенетво. Слава му!

+ Илија Кораћ, београдски трговац и велики добротвор, упокојио се у недељу 183. (26.) марта ону дубокој старости и оставио „Трговачкој Омладини у Београду 500 хиљада динара на њене цели. Вечан му спомен!

" Теодор пл. Бајић. Чланица Добротворне Задруге Српкиња у Митровици г-ђа Јелена пл. Бајић изгубила је 16. (29.) марта о. г. свог доброг мужа Теодора, у 78. години живота му. Беше опште поштован, уважен п угледан трговац и грађанин митровачки. Вечна му успомена!

т Паја Влаховић, многогодишњи перовођа срп. правосл. цркв. општине у Вел, Кикинди, синовац данашњег проте вкикиндеког, отац шесторо нејаке деце, човек тихе и благе нарави, добра пи поштена душа, упокојио се после дуже и тешке болести 17. (80.) марта о. г. у 50. год. живота. „Лака му црна земља била!

+ Фрања пл. Бенко, апотекар земунски, зет председнице Добротворне Задруге Српкиња у Земуну, пначе врло поштена и обљубљена душа у Земуну. Њега оплакује сва спротиња земунска, која је примала лекове бесплатно, његова верна супруга Јелена и 11 деце. При састављању неких кемикалија отрује крв и упокоји се 15. (28.) марта у 08. г. живота. Нека је мир његовој племенитој души!

Жил Верн, прослављени француски писац романа, чија су многа дела преведена и на српски језик, као што је: Пут око света за 80 дана; Деца Капетана Грента; Путовање тројице Руса п тројице Енглеза; Царев Гласник; Пет недеља у балону и т.д. упокојио се прошлог месеца.