Женски свет

98. ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр а

Рарроред двадеветтетоодишње прославе Добротвоне Задруе Ста НОВОСАКЛЕЊА.

ДО ПОДНЕ

1. У 9 сати скуп чланица и гостију у дворишту српске више девојачке школе у св. николајевској порти.

2. У пола 10 сати одлазак у св. алмашку цркву.

3. После св. литургије, благодарење у истој цркви.

4. По благодарењу одлазак у свечану дворану српске велике гимназије.

5. Ту отвара свечану седницу и поздравља госте друштвена начелница.

6. Говори свечан говор перовођа друштвени Аркадије Варађанин.

После ручка својевољни излети.

УВ Е ЧУЈЕ: КОНЦЕРАТ С ИГРАНКОМ

У „ТРАНД ХОТЕЛУ отпочиње тачно у 8 сати овим редом:

1. Концерат за вијолину од Пере Стојановића, први део, свира на вијолини сам компониста.

2. Концерат за гласовир од Листа, уз пратњу оркестра 70. петроварадинске пуковније, свира гђица Зорка пл. Рогулићева.

3. Арија из Вагнерова »Танхајзера«; 6) Романца из Томасове »Мињоне«: в) Зимска песма од Коса, пева уз пратњу оркестра 70. петров. пуков. гђа капетана Самеша.

4. а) Серенада од Пере Стојановићаб) СарптссјеМате од Вјењавског свира на вијолини г. Пера Стојановић. 5. Живе слике:

АРАВАЛИ АОЛ) но ЗА ВА ЈОНИ изводи гђа Милка Марковићка, члан српске народне позоришне дружине, уз суделовање гђице Марије Шилићеве и више ученица срп. нар. основне и више девојачке школе.

После концерта игранка по утврђеном распореду, а домаћини са гостима имаће заједничку вечеру у истом хотелу.

Ееп Кеу.

То је дама, што данас у образованом свету води главну реч. Путује по свету, држи предавања, износи своје назоре, начела своја, која засецају ли у култус људски... Па да видимо бар у кратким потезима ову женску, што се Бечу и Пешти, даклем нашим престоницама, приказала.

ЕПеп Кеу је рођ. 1849. у шведској провинцији Зтајапа, а порекла је шкотског, један изданак, веле, лозе Хохенштауфа, унука цара Фридриха !. Све до 1868. живела је са родитељима у провинцији, а ове године се пресели у Штокхолм, где јој је отац играо велику улогу као политичар. ЕПеп је од малена себе учила, матери помагала у неговању и образовању браће и сестара, а оцу у политичким радовима. Политичке и економске незгоде упропасте јој оца... Сад јој добро дође она веџба и спрема из млађих дана, те јој не би тешко бацити се на самосталан рад и самостално заслуживање хлеба. ЕПеп почиње од 1880. год. да учитељује како у женској школи, тако и јавно држећи предава-

ња, на које је прикупљала на стотине слушалаца, нарочито раденица. Кад поче ЕПеп и своје књижевне радове да на јавност износи, тада јој се име стаде славити и ван граница Шведске. Њена дела постадоше библија модерног идеализма. Главни предмет њеног рада као да је образовање омладине. Дело јој »Столеће детета« износи њене назоре о образовању .., Она хоће да се образовање преустроји. Циљ образовног рада је поремећен, заменут. Ми образујемо дресирањем, наше су школе да уче, а не да развијају, и што науче, то је све баш против школе, а где је онда толика снага, толико потрошено време! Главно средиште образовања треба да су родитељи, нарочито мати... Ми треба да образујемо себе и своје за борбу против данашњег времена, где се свака побожност уништава на рачун неких конфесионалних дресура... ЕПеп се бави и чисто женским питањем, а са овим назорима. Хоће слободну жену, која мора бити спре-