Женски свет

152.

грам, — овим свирања на гласовиру, — у ерпском духу. Преходница треба да се труди и на даље, да покаже исти или још и бољи успех. Напослетку, надамо се, да овај концерат, који је био први, неће бити и последњи. пић

Сомбор (Стас), антиалкохоличко удружење српеких учитељских приправника у Сомбору одр: жало је у суботу 71. (20.) о. м. у варошком поворишту своју другу забаву, којом приликом је приказана баш за ту прилику удешена позоришна слика „Старо и ново весеље“. Од приказивача,

најбоље су се одликовали: Милан „Јовановић,

уч. П. раз, Милан Тодоров, уч. ТУ. раз. п Мита, 6. Марковић. уч. ГУ. разр. Овај последњи је задивио присутне евојим дивним гласом и заиста уметнички одиграном улогом, но Сомборци га и иначе знају као ванредног певача. И осталп су своје улоге вештачки приказан. У последњем, трећем, чину одликовао се тамбурашки збор приправничке књижевне дружине „Натошевић“ и сомборско грађанство имало је п сада да ужива у дивном извађању српског народног кола.

Поесде позоришног приказа одржана је игранка, и весеље до три часа ујутру, и грађани се разиђоше ва много лепих успомена на ово вече. Сутра дан, у недељу после подне држано је јавно предавање истог друштва у просторијама женске учит. школе са одабраним програмом, којом приликом емо чули многе лепе књижевне радове п лепо певање певачког збора дружине „ Налаошевић“. Ив.

Котор (Ћурђев дан на Цетиње). Повратком са Цетиња повуче ме жеља, да узмем перо у руку, и да: у неколико опишем евечаност, коју сам тамо виђела, те да милим сејама Српкињама искажем сву љепоту и рај, којег сам се тога дана у убавој црногорској престоници науживала. — Окле бих почела, што ли би да прије споменем, то ни сама не знам; ма управо да ми ништа не избјегне почети ћу од самог кретања одавле из Котора у нади, да и ако се мало одуљим нећу да будем милим сејама на досади.

Одавна дакле бијаше одлучено, да ћемо на сами Ђуђев-дан на Цетиње, да нашу милу ћерку у заводу походимо, те п тај дан видимо Цетиње у свечаној боји, пошто тога дана, Б, К, В. књаз, крено-име слави, — „Да се тога дана доспе на Цетиње ваља се кренути дан прије; јер од Котора до Цетиња на најбољим коњима оће се седам сати. —— Кренусмо дакле дан прије на доста рђавом времену. — Изабрасмо најзгоднију уру за крећање, на десет у јутро, како ћемо по прилици у шест сати у вечер бити на Цетиње, у нади, да ћемо још исту вечер бити примљени у завод, гђе Кемо нашу милу Анку изненадити, изгрлити и изљубити. — Као што већ рекох, вријеме нам не бијаше повољно, јер након мало, пошто кренусмо, поче киша да нас прати, те

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

нам је у њеколико и сметала, да можемо елободно да уживамо дивну папораму нашега заљева, који се путнику, сваки час у новом облику приказује, јер како год се кола у завијутцима пењу, тако еваки пут нешто се ново оку одкрива. — Сами Котор толико је испод високог брда, (уз Којег се пењемо) засађен, да кроз кратко вријеме губи се из вида; докле дивни Бокешки заљев, гледајући с' оне висине, пзгледа као рај земаљски, јер љепота самога заљева надишла је ону Швајцарску, Италију, Абацију и т. д, само дакако, ова горе споменута мјеста љупка рука је уресила, која на жалост у нашој Боки оскудева. Џењући се тако читава два сата стигосмо до врх брда, гђе је означена граница црногорска, те кроз мало стигосмо на Крсетац, окле ћемо напријед равницом до села Његуше. У кратко ево нав на Његуше; ту се већ свака кола заустављају, јер ваља да се коњи одморе, а и путници храном оснаже. Ту ћеш виђети увјек мноштво странаца, који преко Котора иду да виде Цетиње, те у љетно доба видиш скоро увјек испод Котора страни „уасће, који путнике доводи. Уђоомо у „хотел Његуше“ , који је од мало времена, ту саграђен, гђе нађосмо њеколико Њемаца, који су већ били справни да њихов пут за Котор просљеде. Чим уђосмо у нову лијепо саграђену дворану, гђе путник може врло добро да се нађе, са прозора на другој страни почесмо да мотримо „Ловћен, који нам се тако близу показује,а који је већим дијелом сњегом покривен, а међутим гора, којом је окпћен, већ позелењела. Гледајући ту природну љепоту, усред које се подижб лијепи споменик неумрлог пјесника владике Рада, не могосмо ока одвојити, док погледасмо на сат и зачудисмо се кад виђесмо, да је већ доба да се креће, те до Цетиња нећемо више нигђе да се заустављамо. Крећући отален пролазимо кроз Његуше, гђе ће бити с једне и друге етране пута до три-четри стотине, скромних и сељеких кућа. У средини на лијевој страни стоји палача књажева, иза које се простиру богати воћнаци, баште и ливаде. Чим прођосмо Његуше ево нас опет ђе се пењемо уз Буковицу; ваља да се до врх брда испењемо, окле се пријатно оку пок:

зује ЈЊегуше са његовом околином. Киша није престајала, а и опазисмо велику промјену температуре, јер, дакако, бијасмо већ на њеколико стотина метара висине од мора. У пркос рђавом времену, вријеме нам брзо прође, и у шест сати бпјасмо на Цетиње.

Кола се зауставише пред „Отапд Ноге], ту уђоемо, гђе нас господар истога пријатно предусрете, извињавајући се, да и ако је наш орзојав на вријеме добио, ипак не има већ лоше собе да нам да, пошто је еве дупком пуно странаца. Чим се ту мало одморисмо и покиснуто путничко одијело промијениемо, прва мисао бијаше нам наша Анка, те ћемо одма писмено да "питамо госпођицу началницу завода, да ли ћемо исту вечер бити примљени. Кров мало минута