Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

137:

Човек оде. А она се окрете мени, и пре но што је могах запштати, рече ми с Богом! п оде право кући. — Но, па шта је било даљег Мита нестрпљиво, и блед као емрт. — Чекај драги девере, сад тек

запита

долази Оно

право. Још петог дана по подне видех је како оде право у болницу.

— У болницу 2!

— Да у болницу. Сутра дан опет у пето

доба упути се у болницу. Помислих јамачно не иде тамо да негује ког болесника! — Мити застадоше речи у грлу. Он ју је само разрогаченим очима гледао, а сав се тресао од силног узбуђења. А она продужи:

— Данас опет у исто доба оде у болницу!

— И данас! — Викну ван себе Мита, који се пије више могао савладати. ограби шешир и пође вратима, кад дође до њих, окрете се Јо-

ванци, па претећи јој рече:

| — Чујеш, Јованка, тешко теби, ако си је оклеветала! — У исти мах врата се отворише и Марија уђе у собу бледа и потресена.

Мита полети јој, зграби је за руку и повика загушеним гласом:

— Одакле долазиш: — Марија погледа Јованку, која се задовољно смешила, па одговори мирно :

— Кад будемо сами све ћу ти казати!

— (0), не, не, већ одмах мораш говорити, пред овом женом, која те оптужује.

= Шта% — Викну Марија изнепађена. Зар ме она оптужује“ Она ме оптужује 2

— Не питај, већ одговарај! Викну ван себе Мита. — Где си била И од куд долазиш 7

— Из болпице! — Одговори Марија сасвим мирно.

— Шта си тамо радила, и код кога си била2

— Била сам код мога на самрти болног брата2

= Код твога брата — запиташе обоје у један мах изненађени.

= Па што ми то не рече 2 — запита је муж.

= Мићо, ти знаш какви су одношаји између оца и брата мога. Он ме је сам молио да ником == па ни теби не кажем да је дошао, док ми он не допусти да могу говорити. Сад ми је допустио, пошто су му дани избројани. Данас ми је поверовао и цео свој живот. После опог несретног догађаја, 0 којем ти је мој отац говорио, мој несретни брат побегао је од куће и отишао право на Ријеку, а оданде се укрцао на морску лађу и

отишао у Америку, под теретом очеве клетве, пи најстрашније гриже савести. Од опог тренутка постао је други човек. Трудио се да у раду умири своју савест, а добрим владањем да задобије опроштај очев и Божији. Као добар запатлија нашао је одма ни посла. Радио је, био је вредан, па је пешто и стекао. Затим се позна са девојком, ћерком неког занатлије, који баш у то доба умре, а опа остаде сироче. Била је лепотица, са анђелским ликом, али сатанским срцем. Мој несретни брат заљуби се у ту девојку, и мислио је, да је најсретнији човек кад је узе за жену. Али се љуто превари. Две године што је се њоме проживео, било је право мучење. Доводила га је често до беснила у љубомори. Била је гиздава, сад је с једним сад е другим ашиковала. 1 најпосле једнога дана пестаде је. Да би га довела још до већег очајања, остави му писмо, у ком му јавља: да је отшила с човеком ког воли. Мој несретни брат заљубљен још једнако до лудила, распитивао је на све стране, док није дознао, куд је побегла. Пошто све што је имао распрода, пође за њом у потеру. Пратио ју је стопу за стопом. Али које љубомора, која му је раздирала душу, а које очајање при помисли, да му је Бог баш њу дао, да га још више казни за учињени грех, разболи се на путу те је доста дуго лежао. А чим се подигао од 60лести толико, да је могао ићи, почео је опет трагати за њом. Дуго је лутао овамо онамо, док није дознао, да је овамо дошла, да је оставила онога о ким је побегла, и најпосле, да (се удала за другог.

да време док је Марија причала, чешће је погледала Јованку, која се једва држала на ногама, била је бледа као емрт и једва је дисала. А Марија настави даље:

— Чим је приспео овамо, наново га савлада болест. Није смео кући своме оцу, већ оде у болницу. А мени поручи да му дођем, знао је да га сестра није заборавила. Кад му данас одох, исприча

ми цео свој живот. Пошто = рече, осећа да му се приближио крај, то хоће да ми отвори своје срце и да за њега измолим опроштај код ома.

да тим ми предаде још један аманет, да га вратим његовој пређашњој жени, она му то даде на дан њиховог венчања. А то је овај сат са сребрним ланцем и овом подковицом.

Мита се сав потресе кад виде сат. Па чисто дрекну и загушеним гласом повика:

— А та жена 2

—- Та се жена зове Јованка, ова овде! која