Женски свет

Бр. 7—8.

ЖЕНСКИ СВЕТ

1785

Ку Њ ој

Преварен у нади, обрван тугом, У души ужас, невоља, вај, Одбачен од свега, милог и драгог, Освету тражим, освету знај!

Алексина.

~)

И крв је мала, бол с душе да спере, Јад да уклоним из срца мог, Освета света постиће тебе,

Због подлог, нечасног поступка твог. Миливој Ђ. Исаковић.

ДРОРИРИЗС

Травник. (Освештање нове срп. осн. школе.) Срби у Трав нику доживјеше овијех дана ријетку свечаност; доживјеше, да освете своју нову п врло лијепу школу, задужбину покојне добротворке Јованке Фуфић, која је у то име 20.000 круна завјештала. Овај дан је врло важан у животу Срба травничких и остаће још дуго и дуго живо у памети свакоме, који је овој свечаности присуствовао.

Српеки народ није се давао лако спутати у ланце туђина, него је од вајкада тежио своме напретку и то свагда оним начином, кад су какве прилике биле. Прије много година, борио се мачем и копљем у руци; мачем и копљем резао је трње на свом путу желећи, да га цвјећем обаспе. Данас је мач и копље замепуо пером а бојно поље заменуо — школом. Па и српеки народ у питомој Бовни и кршној Херцеговини ступа бољим и чвршћим корацима у просвјети напријед, а то је у ово доба; у овим годинама, најбољи основ и камен темељац, да може на њему свој евеопшти напредак подизати. Српски народ У Босни пи Херцеговини унапређује своје школе према савременим приликама. У папређењем истих доказује, да тежи свом бољитку. Подизањем и унапређењем школа п просвјете, ојачаће своје име и свој опстанак, те тако неће моћи умно јачи непријатељ на руше: винама његова душевна живота подизати себи љешпу и ејајнију будућност.

Шака Срба Травничана, при подизању ове

пове школе, желела је, да јој ова ријетка свечаност што сјајнија буде; „тога ради позвала је ерп. пјев. друштво „Гусле“ из Мостара, а и остале госте из цијеле Босне и Херцеговине. Одбор поменутог друштва сватио је овај важан чин у животу овдашњих Орба и Срба у ошиште, сватио је. значај овога освјештања, те се у врло лијепом броју —- преко 100 особа — одазвао позиву и својим присуством запета ову евечаност евечаношћу учинио, а њиме је доказао, да одољева народним потребама, да се заузима за свој подмладак, за Сричиће. Усадише у срца дјечија опну љубав, која је њих амо довела, Дјеца ће се М евоме животу вазда сјећати овог тренутка.

јећаћс се њихова пожртвовања и тек у доцнијаз годинама својим сватити потпуну важност, потпуну оданост њихову.

своје

Први дан Духова стигло је друштво „Гусле“ вечерњим возом у Травник. Истим возом стигао је п Високопреосвештени Господин Н. Мандић, митрополит сарајевски. Не могу описати онај овјећај, када је друштво = праћено силним народом · – прошло кроз елаволук начињен пред школом. (Оно дивно одјело, па достојанствен ход кршних Херцеговаца бјеше — једном речју красно погледати. При свакој слици, обузе човјека неки тихи осјећај, нека блага мирноћа, која души прија.

Гости ву били у школи дочекани то вече —

за ту прилику приуготовљеном — ПА ОЛЕ Сутра дан је ОУ парра —-– по из мјеста и из осталих крајева, Босне — једва чекао, да

се отпочне служба божија, колико молитве радп, толико, да чује појање пјев. друштва „Гусле. И сама сам са. нестрпљењем очекивала почетак еп. литургије, на -којој је чинодјејетвовало Њ. Вивокопреосвештенетво Т. Н. Мандић митрополит уз асистенцију више свјештеника из мјеста пса стране. Свако се надао лијепом појању и занста

одма при првом „алилуја“ пе преварпемо се у очекивању. ; Друштво „Гусле е пуним правом може се

назвати једним од најбољих друштава, пјевачких у Босни и Херцеговини, а убројати се међу боља и виђенија друштва код нас Срба уопите. Врло екладно, врло гипко п с великом лакоћом, са свима ниансама од рр. до #. отпојало је друштво цијелу службу, а затим је при парастосу покојној добротворци одговарало на ЈЕРНН Ц тако је нама Орбима пружило уживања и дало нам маха, да ведрим обравом и са поносом погледамо у лице присутним иновјерцима.

После ев. литургије, кренуо се сав народ у нову школу, коју је уз припомоћ осталог евјештенетва освештало Њ. Високопреосвештенство Г. Н. Мандић, Том приликом је Г. Коста Божић евјештеник травнички држао језгровит говор, у ком је у кратким потезима оцртао живот ове основне школе травничке, још из најстаријег доба.

За овим је — у просторијама „Хотел Влашића — сљедовао банкет, коме је осим пјев. друштва и многобројних гостију са стране присуствовало и доста иновјераца и на ком је и од стране домаћина и од стране гостију пало много