Женски свет

04:

ЖЕНСКИ СВЕТ

Наши заводи за више женско образовање.

Повледњих четрдесет година внатно се отишло напред на пољу вишег женског образовања у нас Срба с једне п друге стране (Саве п Дупава.

До пре четрдесет годпна пије бплоу нав ни по варошима васебних основних женских школа а камо ли виших женских завода; а од 1864. године амо, од како је законом од 17. јула 1864. подигнута у Београду Виша Женска Школа п се њоме скопчана учптељска школа и од како је 1870. г. овамо на нашем народном црквеном сабору у Срем. Карловцима по-

сренуто пштање о вишим на роа шко-

лама, п од како су ове 1874. г. поппкле, пошло је на боље не само на ај страни, него по свима крајевпма, где паш народ живи. Набрво ва овим ваводима пониче у Црној Горп на Цетињу Институт Царице Марије, који спрема женску децу и за учитељски позив. У Старој Србији и Македонпјп поникоше женске школе у Скопљу и Солуну. Пре неколико година одвојише се засебно у Гор. Карловцу п Сомбору женске учитељске школе; а од четир године амо наставила се на београдској Вишој Кенској Школи засебна еенска Учитељска Школа; поред тих завода понпкоше у Шапцу и Крагујевцу још две Више УКенске Школе, а од лапе су васновале и Нишлије своју женску приватну гимназију, а Београд доби своју државну вишу женску гимназију. Ув ове државне и автономне заводе надовезаше се п приватни заводи за више женско обравовање. Тако видимо да лепо напредује приватан завод, г- -ђице Љубице Сладојевићеве у Београду, која је у последње две годппе подигла филпјелу свога завода у ЕЦ (Абацијп) близу Реке (Фијуме) за слабуњаву децу и прошприла га и на практичан домавлук, где се уче девојчице п кућевном праштичном послу.

На овој страпп попикоте такође два нова виша просветна завода за нашу женску децу. У Будимпештп отворило

је прошле школске годппе просветно женско друштво Српкиња св. Мајке Анђе-

гимнавпје пили више.

лије свој виши завод, засад још интернат скопчан са изучавањем страпих језика, вештппа, српске литературе пи пауке хриштћанске, а од ове године отвара у Бечу гфица Крпетппа Јоваповићева пз Вршца, пепитапа учитељица ва више науке и сестра нашег слпкарског велпкана Паје Јовановића, свој виши завод за Српкиње, чији програм доповимо уз овај број као прилог.

Све то показује, да је пнтересовање ва више женско образовање п у нас Срба порасло пи да се пи у нас више пажње и више мара поклања женској страпи не само у меродавним круговима државних п автономно-просветпих чинилаца, него п у кругу народне масе, која већ из сопствепих побуда тражи више знања п темељнија морала ва свој жепеки подмладак. Из годишњих извештаја, соје са тих вавода добијамо крајем сваке годпле, види се, да ву по тим школама заступљени сви народни слојеви, а да је свуда најпретежнији средњи народни сталеж. Из тог следи, да је п наш народ осетио свуда и свагде, да му је културни напредак потребан п ва женску страну, јер је видео, да култура нагло корача и да сваког опог, ко в њоме не пде у корак, гази п тлачи.

У целој тој спремп за више женско образовање у пас Срба, појављује се свуда једна тела, а та је, да им се жепска МЕ васпитају п на том вишем стушњу

у духу своје вере и своје народности; то је злачајпа и утешна појава за нас, јер како Ранке вели: „Ни један народ не може се ни вампслити као велики п достојан пмена свога, ако његов политички п друштвени живот не покрећу и не подижу религповне идеје и ако се тај народ не труди, да те верске пдеје усаврши тако, да добију парава ошштег уважења.

Ову нам појаву потврђују п сви помепути приватни заводи у Београду, Бечу п Будимпешти, јер п они истичу у својим програмима религиозну и националну сврху као полазну основу свога рада, а то је за женски подмладак и