Женски свет

198. ЖЕНСКИ СВЕТ

цена вина и ружама. Зато је при гозби у сали са таванице висила скупоцена ружа, те отуда већ позната пзарека „зиђ това _т. ј. поверљиво (неком нешто саопћити), јер забрањено беше лакомислено позније говорити о ономе, што се при гозби чуло.

У опће ружу су у старо доба јако поштовали. Она беше посвећена Венери, те се нарочито неговала на Родосу острву, а чије порекло Анакреон износи у следећој скасци: Кад је Афродита изишла из воде, остаде нешто морске пене залепљено на месту где је изашла, та пена добије клицу једне ружине шибљике, која одмах потера жиле, те израсте високо стабло, а острво искити својим цветом. Гозбе ружа, које се састоји у бацању ружа и данас постоје на Хиосу п у Персији. У опће нпгде на истоку нису песници ружу тако величали, као у Первији. Хафис се не умара о њој да говори, те се на то и односи она умна скаска, о љубави славујевој према ружи, који је песнику Атару пружила материјал за његово дело „Бихбплнамех“

У осталом ружа није једини символ љубави, већ и јабука, која дабогме као символ сваке потпуности представља уједно наду и срећу као и господство. Последњи значај видимо у пресуђивању Парпса; појам љубави пак и оплођивања налазимо у њезиној појави у грчком миту о Атланту и у старом завету о рају. И котрљан беше по грчкој скасци символ љубави, јер помоћу котрљапа могао је

аон, који је добио од Венере, сваком женском створењу, улити љубав. У Француској и Енглеској исти се значај приписује цвету „дан и ноћ“ или цвету ов. Тројице; свакако са споредним појмом сећања ; међутим исток приписује орашчићу исту моћ, те исти употребљава за зготовљавање љубавног ппћа. Олпчно значење, је грчка митологија приписује неранџи дуњи има са плодом јабуке. Много је ЛЕ ПЕН мпрта у том погледу. У Грчкој и Риму беше посвећена богињи љубави, али никако Венерп Уранији, јер њезин однос према невиности прппада познијем времену. Напротив, ако је девојка носила

„Јарковац, 21. марта 1905.

Бр. 9.

миртин венац значило је, да је доспела ва удадбу, те с тога ју мрзила богиња Дијана, а свуда у светилиштима п храмовима Венере налавимо гајеве од мпрте, тако у Алтпафосу, Афродисијасу и т. д.

У Француској се употребљава као символ невиности и девичанства место мпрте неранџин цвет, који свакако према неранџи има исто значење са јабуком, напме да љубав символизира. У турском селаму вначи наду, свакако пз грчке митологије у преносном значењу. На истоку се исто тако поштује љубичица као п мирта. Мухамед, веле, да је РевАог Препмућство, које има есенција љубичице над свима сличним есенцијама тако је велико, као моје према свима осталим бићима света, или, као што је Ислам према свима осталим религпјама света.

Каранфил и лалу не познаваше старо доба, али у селаму оријенталаца често пх налазимо као символе највеће телесне лепоте. Лестегин је слика наде, с тога се у једпој немачкој песми св. девица Марија пазива „небесним кључем“, јер је рођењем Спаситеља отворила човечанству небесна врата, дакле пружа нам наде и искупљења. Исто значење има тај чудноват цвет у немачким скаскама, ако га сретан човек нађе случајно пли га узабере у Иван данској ноћи, а са којим цветом отвара себи пута у брда, где се налази сакривено благо. Али обично пз грамзивости за благом п драгим камењем заборави цвет, те тамо и остане.

Бршљан, који се пружа као винова лоза, беше посвећен богу вина Дионисијусу. Како је пак бог вина ради одутевљења, које улева онима, који уживају у вину, уједно п бог песника, то беше венац од бршљана символичан украс песника, те како та бпљка увек зелепа остаје, то се као и зимзелен сматрала за символ највеће младости п снаге.

Тако би се могло скоро сваком цвету, дрвету и џбуну изнаћи символично значење, као што у опће спмволично значење цвета, стоји у тесној вези са старим култусом дрвета, које налазимо у најстарија времена скоро свију народа Европе и Азије.

(С немачког Ђ. пл. Бота.

Ме инсае