Женски свет

234. ЖЕНСКИ СВЕТ

Рад добротворних

Нови Сад.

Одбор Добротворне Задруге Српкиња Новосаткиња имао је своју одборску седницу у понедељак 28. септембра (10. октобра) о. г. под председништвом своје начелнице, гђе Јулке Радовановићке. Одбор је у овој седници саслушао извештај начелнице, да је о Малој Госпојини о. г. после св. литургије приређен парастос у св. саборној цркви упокојеним чланицама и добротворима друштвеним и помиње се, да је за тај парастос приредила кољиво одборница гђа Велинка ЈШилић, и одбор јој уводи за то протоколарну захвалу. — Чита се ту допис друштва »Привредника« из Загреба, којим се тражи, да свака задруга, па и ова, одреди по једно женско лице из своје средине, с којим ће то друштво непосредно дописивати и договарати се о евентуалном смештању у службу, на науке или друкче нашу српску женску децу и одбор је умолио саму начелницу, гђу Јулку Радовановићку, да се прими те дужности, а она ће по потреби позивати себи у помоћ поједине одборкиње, кад јој што буде требало ради обавештаја, чега се и примила гђа начелница. Председница извештава, да је отказала место на новокупљеном земљишту Ханског плаца Андрији Колесару, који је држао буду, и предала је цело то место Миши Манојловићу за 30 круна месечне плате, пошто се исти Андрија Колесар опијао и тамо пред школом правио ларму и саблазан. Одбор је узео то расположење на повољно знање. — Перовођа извештава, да укућанка, гђа Коновица, моли, да јој се набави

Бр. 10.

задруга Српкиња.

за једну собу нова гвоздена Фуруна, пошто је ова досадања издала. То потврђује и начелница и перовођа. и одбор решава, да јој се набави нова гвоздена фуруна, а умољава за то гђу благајкињу Анку Пајевићку и одборницу гђу Катицу Меанџићку. — Читају се два дописа црквеног одбора овдашње српске православне црквене општине, који се односе на дозиђивање зграде за овдашње српско православно забавиште. Како је у том погледу између црквеног одбора и ове задруге настао неспоразум санејасног и неприродног одношаја ове задруге и општине црквене, то је решено, да се умоли перовођа, да усменим путем изравна ствар, ако то не иде, онда да се умоли месни школски одбор, да од 1. новембра о. гг. или најдаље од 1. јануара 1906. прими на себе сву бригу о спољњем и унутарњем стању и животу тога свог завода, које му у смислу Школске уредбе од 1872. г. и припада и нека позове црквени одбор овдашње српске православне црквене општине, да прими на свој трошак довршење те зграде, а ова задруга не тражи својих 600 круна, што је на ту цел већ издала. — Умољене су гђе: Анка Пајевићка, благајкиња, Марина Завишићка и Љуб. Моловићка прегледачице, да воде бригу око заодевања сироте школске деце и да попишу најсиромашније старице, којима ће се набавити огрева. — Гђа начелница пак овлашћује се, да и ове године подели, у оквиру прорачуна скупштином одређеног, божићњу милостињу међу сиротицама српским.

Пева пива БАКУ 5 9. у ГЛАСНИК. 5 МИ бок УУ >

Г. Лазар Дунђерски велепоседник српски из Нов. Сада одредио је даровитом п вредном а спротом српском сликарском ученику из Вел. Бечкерека, г. А. Секулићу, годишњу штипендију од 1000 круна, док не доврши своје студије. То је племенито дело.

Интернат учитељски. Одавно се ради о томе, да се у Сомбору отвори интернат за учитељске приправнике, те да се, сироти, не повлаче по којекаквим ћумезима и влажним становима и ту своје здравље убијају. Сад је та мисао г. професора Јов. УКивојновића остварена. Сомборска српска црквена општина уступила је на молбу професорског збора исте школе своје здање на ту цел и тако ће за 6 круна месечно имати ту свој сув и удобан стан сваки приправник. Биће под професорским надвором, а примио се те дуж-

ности на жељу збора привремено госп. профеРадић. Тако ће приправници имати тамо удобан вор п здрав стан а у ђачкој кујни (алумнеум) Добротворне Задруге Српкиња Сомборкиња адраву и довољну храну за 12 К месечно, а све за 18 круна месечно. Тим је заиста олакшано, да се сад може и сирома човек спремити за учитељски позив, који је родољубив, а можемо рећи, да данас пружа домста угледан па и осигуран живот.

Освећење цркве у Руми. У четвртак, 22. сеп“ тембра (5. окт.) о. г. освећена је у Руми црква, коју је обновио тамошњи грађанин и велепоседник г. Васа Максимовић. Јрква је споља и изнутра дивно украшена, а ти украси стали су до 160 хиљада круна. Родољубива рука г. Васе Максимовића учинила је то у спомен своје