Женски свет

262. ЖЕНСКИ СВЕТ

— Добротаворна Задруга Српкиња у Бос. Петпровцу, приредила је 14. (27.) окт. о. г. на Св. Петку, као на дан своје крсне славе, забаву с мгранком, а у корист оснивања српске женске раденичке школе. Добровољни се прилози примају рад ове племените цели, а шаљу се са стране на г-ђу Марицу Ерстановићку, благајкињу друштвену.

— Исто тако спремају београдске гостође један сјајан конуџерали скопчан са индустријском изложбом од чега ће се сав чист приход поделити браћи нашој у Старој Србији и Македонији, који су остали голи, боси и без крова од арнаутских и бугарашких разбојника и Калабреза (у Италији), који су пострадали од земљотреса. У одбор овај ушле су ове гђе: Савка Суботић, А. Мостић, Даница Бошковић, Јулка Гарашанин, Јел. Марковић, Мица Рајковић, Луција Марски, Милка Алексић-Гргурева, Неранџа Угричић, Јелена Кумануди, Чортановићка, Боса Тодоровић, Ана Тодићка, Дара Давидовић, Елиза Озеровић и Софија Зарић.

У Темишвару се образовао одбор, који приређује 30. окт. (12. нов.) о. г. забаву у почаст освећења споменика оџу пог. Бранка Радичевића, који је тамо сахрањен. На тој забави суделоваће срп. цркв. певачка друштва у Темишвару и Мехали и говориће г. Љубомир Лотић, епарх. школ. реферант.

Умировљена. У последњој својој седници решио је Школски Савет на молбу гђице Милеве Спмићеве, наставнице новосадске срп. више девојачке школе, да се крајем ове школске 1905-6. г. стави у заслужан мир после пуне 31 године савесног и ревносног наставничког рада. Гђица М. Симићева отпочела је свој наставнички рад са почетком саме ове школе и подигла је својим радом угледи значај овог завода. Желети је, да ју замене снага, која ће истом љубављу и истим пожртвовањем прионути око свог позива, којом је била задахнута ова просветна раделица; а њој самој желимо, да у свом заиста заслуженом миру проведе још много година чила и здрава, како би својим лепим искуством попунила још коју празнину на нашем школско-просветном животу а особито на лепој књижевности, на којој је и досад с лепим успехом радила. Живела!

Одликовани. У последњој својој седници одликовао је Школски Савет Дитломом Признања, наше заслужне наставнике: г. г. Николу Ђ. Вукићевића, умировљеног управитеља сомборске учитељске школе; Теофила Димића, умировљеног школског надзорника петроварадинске пуковније; Архадија Варађанина, умировљеног управитеља срп. више дев. школе у Новом

Саду И Николу Брашована, умировљеног учитеља срп. нар. основне школе у Вршцу.

Приложник. Г. Никола Димић, велепоседник, трговац и гостионичар у Госпићу даривао је св. цркву у Острвици, као кум приликом освећења црквених звона, са 500 круна; осим тога даровао је један светилник за цркву у вредности од 60 кр., једну литију, од 200 кр., једну црну одежду за укопе од 60 кр., са чега му је топло захвална скупштина црквена из тог места. Нека му Бог накнади то у здрављу!

Гром убио две девојке. Пишу нам из Белог Брда: У четвртак 20. 0. г. 0. Мм. враћале су се с' њиве:

Бр. 11.

Ана Бојанић и Криста Воларева. Путем их је пратила киша, и грмљавина; но оне су ипак биле врло разположене и путем певале. Кад су се приближиле селу, гром пукне и на месту их убије; једна је девојчица ишла за њима и она је пала, но после је дошла ксеби. У суботу 22. о. м. су сарањене. Врло је дирљиво било гледати спровод; сандук за сандуком је ношен у цркву; и у једну гробницу су сарањене, Заиста редак случај у овом месецу.

ЧИТУЉА.

тТ Мара Рајковић рођ. Милић. У недељу 2. (15.) октобра о. г. објавило је велико звоно св. саборне цркве новосадске, да је преминула вредна, савесна и вредна учитељица новосадска, г-ђа Мара Рајковић рођ. Милић, сестра г. Ђоке Милића, такође одличног нашег учитеља, у својој 39. години живота, а 20. година непрекидног одличног учитељског рада. Она се родила и одрасла у Нов. Саду, ту је свршила с врло добрим успехом срп. вишу девој. школу и за тим сомборску учитељску школу такође с врло добрим успехом. Била је у прво време учитељица на овдашњим салашима, Клиси, а у последне доба учитељица ![. р. средишне женске шлоле. Пре две године добила је од епархијског школ. одбора похвалу за свој ревни, исправни и савесни учитељски рад. У исто доба се и удала за књиговођу овдашњег г. Јована Рајковића и кад је подарила живот своме чеду Даници, сама је платила животом. Тај несрећан случај изазвао је опште саучешће у овдашњем грађанству, те ју је отпратио до вечне куће силан свет, особито женска страна. На гробу се опростио с њоме у лепој и дирљивој беседи управитељ школски и њен садруг г. Кузман Миловановић. Месни школ. одбор и месни учитељски збор издали су посебне посмртне листе и изјавили своје дубоко жаљење.

У покојној Мари губи стари отац своју добру ћерку, браћа милу сеју, учитељство искреног друга, школа и општина савесну и одличну раделицу, супруг верног друга, а невинашце Даница своју прву негу, мајчину милост. Нека је Бог прими у рајске насладе. Вечан јој помен!

Т Мила Милосављевић, адвокат суботички, земаљски посланик, варошки и жупанијски пред-

ставник погинуо је од зликовачке руке 8. (21.).

октобра о. г. у 61. години живота свога. Покојни Мила основао је на Келебији, суботичким салашима на своме добру једну српску вероисповедну основну народну школу и осигурао јој опстанак из свога добра, а прилагао је и иначе на просветне и добротворне цели. Поживео је срећно у браку своме са нашом претплатницом, г-ђом Милинком Милосављевићком рођ. Милиновић, пуних 29 година. Бог да му душу прости!

Т Милица Г. Поповићка. Наш вредни сарадник, наш млади песник Јово Шотовић, гим-