Женски свет
Бр. 11.
ЖЕНСКИ
ВЕР
Јесен иде... Захладнило веће, Поче жутит Цвјеће и дрвеће
(Ок
Башче тресу, Ракија се пече. А весеље
Крај казана тече
а
Из „Нових
|:
СЛАВОНСКИ МОТИВИ.
СКАД, Јесен иде... Моја мила храно, Јесен ту је, Сунце огријано! Ој
Јесен дође, Кићени ти свати Тек што нису
Куцнули на врати (јен
ме,
и
ДА И МЕНИ...
Да ти мене збру љубиш Да ти мене 'нако љубиш
Ко ја тебе.
Никад не би,
Таква била
Не би јордамила!)...
Ко ја тебе... Све би село, Нама завидјело...
Да ти мене збру љубиш! Дати мене'нако љубиш.
Да ти мене силно волиш Ко ја тебе,
»Мачко мала!« —
Не би ми бјежала...
Да ти мене силно волиш...
ђ) Поносила.
ме. ~
РУЗЊУ САД»,
Ружу садим, Руже берем, Па ђулистан градим. _ Пред драгога стерем Кад се шири, Рада. знати,
Да све село мири.
Руже мире, Па маме лептире. Ружа цвате, А славуји пате...
Да ли и он патиг
Кад замири,
Нека за лептири И он лети Нек се мене сети!
~
Ух
ПЕВА) (80. Нијао се пупољак на ружи, Зором раном и вечером тавном.,;. Нијао се и развијао се Ој дјевојко, душо моја!
Ае
Струна“.
247.
Мирисао пупољак на ружи
За мирис му девет села знало. Девет села за њим уздисало... Ој дјевојко, душо моја!
То не био пупољак на ружи, Већ то била једина у мајке, ЈА, каква је, јади је не клели! Ој дјевојко, душо моја!
Каква ока једина у мајке,
Каква ока, мома фрноока,
Кад погледи, никог не поштеди ОЈ дјевојко, душо моја!
Нема ружа такове љепоте Какву има једина у мајке, Благо свекри поред таке снајке! ОЈ дјевојко, душо моја!
Да ми 'оће њу једину дати, Волио би нег Будима града...
И од њега више вредиш млада Ој дјевојко, душо моја!
~
Ж
Како дивно Мјесечина сија. А ноћ пала Дубока и тија.
Глуво доба, Оглашују петли, На крај села
Још се само свјетли...
Још ту траје
Весеље и прело, Док сном тврдим Спи село цијело.
На сред села, Стражара је стара, Пред њом ВИДИМ Ноћнога стражара.
Наклопио Шубару на главу, Кабаницом Пољуљује траву.
Рог узима,
Па у њега дује
А звук храпав
Кроз село се чује. Исаије Митровић.