Женски свет

2: ЖЕНСКИ СВЕТ

Баји, Белом Брду, Борову и Сантову, ау најновије доба иу Даљу, своме патријаршеском спахилуку. У Сомбору је подигао нову двоспратну зграду за мушку учитељску школу, у Карловцима патријаршески двор, богословски семинар, монашки конвикт, свештенички конвикт, »Народни Дом«; основао је фундацију св. савску за потпомагање срп. основ. народних школа у сиромашним општинама, фундацију проповедничку, архидијецезански епархијски фонд; помагао књижевне листове, подупирао вештину а на дан ове своје 50. годишње прославе предао је 20 хиљада круна председнику Матице Српске, г. А. Хаџићу, да се отуда изда значајно књижевно дело трополија Српска у речи и слици.« И ако све те и друге установе није Његова Светост једино из својих прихода подупирала, али је ипак знатне своте издавао на горње цели, од којих ћемо неке важније овде споменути. Тако н. пр. утрошила је Његова Светост: 1. На богословски семинар К 100.000

2. На сомборску уч. школу » 94.000 3. На зграде и школе у Да-

љу, Белом Брду, Баји и

Кулпину .. . » 93.000 4. На сантовачку цркву и

иКОлу 7. .» 24.000

»Ми-

Бр. 1.

5. На проповеднички фонд » 22.000 6. На св. савски фонд . .» 20.000 7. За слику у двору »Сео-

ба Срба« . . » 20.000 8. На књижевно дело »Ми-

трополија Српска у речи

и слици« . .. » 20.000 9. На велико звоно карло-

вачко |. . » 13500 10. На земљиште за манаст.

конвикт. .. » 7.000 11. На намештај свештенич. |

конвикта . .. » 5.000 12. На попрсја знаменитих

Срба у двору . . . .» 4.000 13. На потпору листу »Бран-

ковом Колу«. .. » 2.000 14. На чланство Матице сите

ске за богословију, обе

срп. вел. гимназије и три

учитељске школе . . .» 1.800 15. На станарину пештан-

ском девојач. заводу св.

Мајке Анђелије за две

године (а обећао је то

доживотно давати) . .» 6.400

Свега К 532.900

Где толика дела говоре, ту уста ћуте, али перо наше дужно је да каже: Хвала ти, св. оче, живео и повећао своја лепа и добра дела!

о е->—е->——————

На гробу чика Јовином.

Ум се мути, душа плаче

А срце ми боли ломе, Суза сузу редом стиже Кад на гробу стојим Твоме.

Гледам хумку земље црне, Чело главе крст и слова, Клечим, љубим земљу црну Где почива чика Јова. -

Молитве ми усне шапћу, Тужне мисли заређаше, Уздисај се најзад прови:

»Чика Јове нема више!« Беч, 1905.

Свуд је мирно — само ветрић Шапатом ми збори мио: »Чика Јова није умро

И није се од вас скрио.«

»Запитајте Српчад малу, Невен-цвеће српске наде Ту је душа чика Јове,

Коју Српству песник даде,«

»Трошно тело подлегло је Измучено годинама, Ал' дух његов бесмртан је,

И он живи међу вама.“ Вукосава.

о —афеј пвн–———————