Женски свет

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ 9.

Љубав — ЕпПеп

Тако се зове најновија књига чувене шведске списатељке Џеп Кеу. Име ЕПеп Кеу познато је у целој

Европи, а и ван ове. Она је стара »дјева«, која има, ако је истина, већ 56 година, од којих је преко четврт

столећа провела у најживљем раду, борећи се за еманципацију женских, али у најплеменитијем смислу. Живот јој је не мање занимљив, но што јој је наука и писање интересно, и ако тај живот по догађајима и променама није ни богат ни разноврстан а нема у њему никаквих доживљаја, који би се могли назвати пикантнима. Родила се у Смаланду у Шведској, кобне 1849. године, када је слобода у целој Европи, после краћих и дужих, мање или више крвавих револуција, скоро на свима линијама угушена и уништена. Отац јој беше шкотски досељеник, а мати грофица Посе, која се јако поносила тиме што јој- у жилама струји крв шведских краљева, и што је међу своје предке могла убројати Фридриха |., из куће Хохенштауфовића.

ЕПеп Кеу беше деветнаест година стара, када јој се родитељи доселише у Штокхолм, где јој је отац као посланик на шведском сабору играо одличну и видну улогу. Идеали му беху, да друштвене прилике поправи, да створи благостање и опште задовољство и срећу у друштву. Имао је само женске деце, од којих ЕПеп беше најдаровитија, с тога ју отац узме себи за секретара. Када је породица материјално посрнула, морала се ЕПеп, која је већ прешла прву младост своју, постарати како ће себи створити ексистенцију. Радећи уз свога оца, много је научила и присвојила из друштвених и економских наука, осим тога знала је изврсно историју света, а није лошије познавала ни историје искуства и књижевности. Испрва је поучавала младе девојке и госпође и

и брак. Кеу. —

тек се кашње посветила књижевности. За неких двадесет година написала је 6—7 дела у којима већином расправља питања, која се тичу женских и деце; та дела њена пресађена су скоро у све литературе европске и преведена са шведског на све модерне језике. То је скоро све, што можемо о спољашњем животу њеном рећи, и што је широј публици познато. У толико је више богат и разнолик њен унутрашњи, душевни живот. Књижевни и агитаторни рад њен, који ни најстрожија критика не може назвати празним или блиставим и духовитим дилетантизмом, посматра критика иу Шведској и у осталој Европи са врло различитог гледишта. Нико јој не оспорава богато и разноврсно знање, сјајан ум, дубљину и оригиналност мисли, и необичну духовитост; али смерове њене, те сјајне слике, које о будућности човечанства црта и износи, сматрају многи, и то оправдано, за празне утопије, које се никада остварити не могу. ЕПеп Кеу сматра животињску природу човека племенитијом, наклоност пак његову к добру јачом, но што је то у истини, и но што је то у досадањој историји човечанства доказано. Намеру, вољу, просвећени ум човека држи она за јачи и силнији, но што је у ствари, а грех крви, страст, вековне обичаје и традиције мисли, да се могу часком зауздати, уништити, порушити, јер су то само уображења и ништа више. И она пати, и то у јакој мери, од оне болести, која је у течају векова била својствена апостолима и фанатичним оснивачима разних секта, и која проистиче баш из њиховог позива, да не може, да неће да сумња у остварење онога, што сматра за корисно и спасоносно за цело човечанство. То је њихова вера, њихово убеђење, које је дубоко ухватило корена, и које само смрт у њима уништава. ЕПеп Кеу је