Женски свет

И И но

пи ин

42. ЖЕНСКИ

ђакама; 40.000 К на градњу здања за ерп. учптељичку школу у В. Кикинди, ако бп се тамо преселила; ако не, да се приход петог употреби на просветне цели; 20.000 К на књижевне по. требе Матице Српске; а 5000 К да се даје безкаматно на пет земљорадничких задруга у В Кикипдп као привредна помоћ, Из тога се видп, како је његов ум п његово срце говорпло; а то све јаспо доказује, колико је љубпо п колико

мтедно о свом милом народу п његовом напрет. ку. У млађе доба куповао је сваку ерпеку књигу п потпомагао свако књижевно п просветпо по. дузеће, то је отуда сабрао врло лепу бпблпотеку, коју је још пре емрти предао Матици Српској. Нека је слава Ђокп Радаку! Вечан му спомеп! у

т Никола Крсмановић. И Београд је изгубио 28. јапуара (5. фебруара) о. г. једпог од најстаријих, најугледнијих п пајвреднијих трговаца, пзгубпо 98-годтшњег старца: Николу Крсмановића. Покојник је рођен у Босни у Д. Тузли 1813. годинс, а трговину своју са другом Парановом развио је у Сарајеву, Брчком, Шапцу п Београду и постао радом својим не само један од пајимућнијих грађана Београда, тего п један од најродољубивијих Срба. Нема у Српетву скоро пи једног подувећа хумапог п просветног правца, где и његов дарак није подстакао цел, па како чујемо завештао је и по смрти много благо на опште народне цели. Бог да му душу прости! Вечап му спомен!

т Александар Адамовић. Лицем на Сретепије, 2. (15.) фебруара о. г., уснуо је вечи санак редак и ваљда једини овострани прпвредник п трговац, који јо својим разборитим радом п подузетношћу умео да подтгне српску радњу до европеког глава. Његово име, његова фирма, била. је позпата на свим европеким па п амерпканском пијацама. Његови виногради у Нов. Саду, Камеппди п Раковцу служили ву за углед васколиком Новом Саду и околици. Његов „Телеп“ у Нов. Саду занимао је из године у годину по стотину радепика и што се и наш српски евет овде п у околини упознао ва каламљењем лове и дрвета, и што је данас поново зазелепила Фрушка Гора п наш свет отпочео дизати своје благостање после филоксерс, има се једино захвалити подузећу и разборитости овог великог покојника. Да се овај наш дични покојник шаком крстио пл мађарским говором дичио, његове би груди красили мпоги ордени, а овако га красп признање и љубав његовог парода и захвала хиљадама породица српских које имају данас свој сигуран и лепи ужитак, који им је створио овај покојник. ИМ да није овај покојник етекао заслуга,

СВЕТ Бр. 2.

за свој народ својим радом пл подузимљивим дуХоМ, стекао је заслуга п тимс, што је подигао

! пароду поклоппо трпнасеторо здраве п добро оаспитапе деце, то дапас већ са унучадима оставља 22 потомка своме пароду на елужбу. Вечан спомен нека је нашем вредном и завлужном сину п Србину Александру Адамовићу!

т Јован Поповић, умировљени професор српоке учитељске школе у Сомбору, бивши управи. тељ срп. више девојач. школе у Панчеву, неке две године привремени школски референт темишзарске п вршаче епархпје, оснивач добротворне задруге у Папчеву, пародин пптомац за педагошку етруку из годино 1870—74., уредтик „Н. Горе Лиеста«, „Веснпка“, „Српкиње« листа п календара у Панчеву, „Златне Књиге о Срше ско Смотре«, „Ове за род“ у Сомбору, „Тргавачких Новпна“ у Нов. Саду, „Србобрана“ календара за 1901. 1902. г. Ппеца „Мађарске Граматике по Далошу, п ипаче сарадпик мпогих па Ших листова, члан школског одбора спархије бачке пл бивиш члан Народ. Сабора па 1892, т, члан књижевпог одељења Матице Српске, премппуо је напрасно у Сомбору у петак у вече 21. јануара (15 фебруара) о. г у 62 годипи жипвота,

одпо ве у Вел. Кикпнди,; од пароха Џетра Поповића; у В. Кикинди је паучпо и овн. пар. шкоплу, а гимназију у Нов. Саду п две године правно пауке у Пожупу, џа отуда као пародтт пптомац отишао у Лајпциг и слушао Ф године знаменитог педагога Цплера. У опште бете пок. Јов. Поповић поштепа, душа, одап своме народу и позиву. Бог да му душу прости!

т Марко Вујић, жптарекп трговац п поседник у Адг, отац Мплана п Малпвоја Вујпћа п наше многогодишњео протплатнице удове Миле Дудварске, Марије ЈЕ повићке пл Катпце Рајпћке упокојио се 28. децомбра 1905. г. у 94. годпти живота. Бечат му спомет!

т Јаков Шантић. Младп пееспик и наш еарадпик аков Шамтић, из Мостара, брат приз= патог песпшка Аекез Шантића, упокојпо се пред Божић прошле године у цасту евоје младостп у 24. години живота, Књига н песма српека губе у њему велско благо, које се тек почело просппати у песми, од којих доносимо и ми у овом броју један примерак. Бог да му душу прости!

т Др. Миша А. Поповић, адвокат из Петроварадина, а становник „овосадски, преминуо је напрасно ноћу 5. (18.) јануара о, г. у 90. години живота. Доселио сеу Нови Сад пре две године из Руме. Заузимао се живо за све пародне јавне стварп и потпомагао пх и повцем. Био је члан Матице Српеке п члан управпог одбора Матице, члан срп. нар. позоришта, срп. учитељеког конВикта, ит. д. Оставпо је за собом младу супругу Миловлаву рођ. Матановић па Црне Горе, ожалошћену удову матер Марту и јединца сипа Бранивоја, ученпка ШП. р. ерп. вел. гимназије новосадске. Вечан му спомен!