Женски свет

ПИЦРИННИИ Сл“ и Ча =

ПР У па ГР

ври 12.

26.. " ЖЕНСКИ СВЕТ чан говор, који је опширније изнео задатак и цел овог удружења, његове по-

буде п користи, које мисли постићи својим радом, те га п мп са његове важности паносимо п нашим читаоцима, да виде, како су наше Српкиње у Београду одмакле у културном развитку п како хумано мпсле и раде у свом пацпоналном позиву. Говор овако гласи:

Поштовани гости,

Материпско Удружење, које сте ви данас одликовали својом посетом, отпочело је свој рад пре годину дана п то 12. дец. на материце. Жеља му јео била, да на прошле матерпце 1905. г. у присуству вашем свечано отвори овај дом, но, ометепо инсталацијом, тек му је данас могуће да покаже шта је створпло.

У току године дана мп смо као што видите успелп, да пнсталирамо дом где ће се моћи сместити 25—80 деце.

Великом вредпоћом п заузимањем госмођа, које су својски прегле на овај посао, благодарећи добрим људима, којп су се свугде одазвали овој хуманој установи, благодарећи београдској општини мавемо одпочели да паводимо наш гадатак, да подигнемо ову по нашу отаџбину веома важну и потребну установу.

У другим државама троше се хпљаде и. милпонп, да се одржи п однегује подмладак народа. Овакве хумане установе у тим вемљама утркују се, која ће од њих свестранпје п боље одговорити своме вадатку: спасти одојчад од закржљавости па по смртп.

= Џрпватпа лица. помажу државу својим пметком, својим завештањима па и трудом својим. Алп да бп се овај вадатак нотпупије и лакше павео постоје п многи други такви хумани заводи засновапл само прпватном нпцијативом пи то се чини не само да се државп олакша, нон ив; осећања, да се свакп одужи својој човеманској дужности. 'Тако се ради у свпма. државама, у којпма се впди брига о подмладку, због те државне и прпватне бриге о одојчади и проценат умирања мале деце много је мањи него што је

државама, којпма је ова брига последња. Да не пдемо далеко, да погледамо па нашу сусетку, Мађарску, па ћемо се уверити, колоки је проценат умпрања код деце у првој години бпо раније, а колики је сада, кад су ове устапове добро уређене.

Тако је године 1899. проценат умирања био у Маџарској 26.77% а последњих година, по извештају Д-ра Бапа, шефа државног дечијег азила у грен швару, проценат умирања је се смањио на 15—129/. Овај проценат умирања Мађарска је смањила ог ромпом новчаним жртвама. Она троши па гајење ове деце и овакве хумапе установе, као што је наш дом, шест до седам мплиона круна: Она идеално подиже ове заводе, она је одустала од система завода за нахочад као што постоје у Бечу, Џариву п другпм великим варошима.

Мађарска пма своје дсчије авпле, који служе као стација п за гајење деце, која морају битп под сталним лекарском над“ вором, иначе растура децу по колонијама, које су смештене по селима п стоје под надзором п управом шефа азила.

Она се не стара само за одбачену и подбачену децу, него за свако дете, које је лишено могућпостпи, да се у матерпнском наручју одгајп. Она уздиже морал тиме, што помаже матери, да сама одојп своје дете п у томе јој иде на руку п издржава је,п тако мати ипје приморана, да се одрекпе, да одбаци своје дете п дете потпуно сазнајо своју матер,

У свима већим варошима: Бечу, Мпихепу, Берлину итд. постоје оспм држанпих и приватне усганове, које се у сваком погледу старају и брину ва одојчад. И онп, који имају и којп пемају деце, одужују се својим родитељским п човечанским дужностима помажући такве установе колико који може п хоће.

Неки се старају за стерплисано п хигијенско млеко п раздају га, неки примају само децу, а неки и децу п матер. Примају матере док пе оспособе за рад, а повле, кад на рад пођу, слободно им јеу вече доћи у азил своме детету п примитп ноћну негу око детета,

„