Женски свет

У Новом Саду, 1. марта 1906.

ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

АЕ

ВЛАСНИК:

| | ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. Х

бд Цена: на годину 3 круне; за Србију 3:/, динара.

| о За све остале земље 3'/,, франка у злату. Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се на уредни- ~ Ми је = штво Нови Сад (Ијуабк). 0 Поједини бројеви 30 потура.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана у месецу по ст. кал.

Женска удружења у Срба.

Нема пуно ни по века, како се отпочела женска удружења на западним и северним крајевима Европе. Са појавом друштва „Црвеног Крста“, које је поникло у Швајцарској у Жееневи 1868. год. учињен је први покрет, да се и женске увлаче у друштво за помоћ војничким рањеницима. Можда је та појава изазвала, а можда је и сама култура покренула, те су већ 1867. год. Берлинкиње саставиле задругу, која је имала задатак, да прибави сиротим раденицама зараде и да их томе спрема. Одмах за тим пониче нова така задруга у Липиску (Лајпцигу) у Саксонској, која је имала да се брине ва више образовање женскиња. Отуда је пренета та мисао удружења у Беч и Будимпешту, е којом су се упознале и наше Српкиње п тако видимо и нашу госпођу Савку Оуботићку, тде у друштву са пок. Јованом Андрејевићем, младим лечником новосадским, покреће и оснива већ 1864. г. прву Добротворну ВЗадругу, која је у своје коло примала све интелпгентније женскиње, бег разлике вере и народности, али је ипак носила вид српеки, јер су онда били Срби владајуће племе у Новом Саду. Том је друштву приложио 600 ком. дуката сам пок. кнез Михајло Обреновић. Но како је Нови Сад позније губио све више српски значај, то је и

ова задруга по нашој урођеној попустљивости губила све више сврпски дух и кад су Несрпкиње дошле до већине у њој, оне су толико биле безобзирне, да су све. Српкиње искључиле из управе; а ове се онда повуку из друштва, којег су саме основале и својим новцем ојачале, те радиле даље као „Женски Одбор“, у истом правцу доброчинства али за чисто српске целп, док 1880. године нису поново основале чисто српску Добротворну Задругу, која и данас постоји и лепо напре-

„дује.

Овим примером побуђене, основаше после Српкиње оваке задругеу Вел. Кикинди 1874. год., а између 1875. и 1880. год. поникоше још у (т. Бечеју, Субо-

"тици, Митровици и поново у Нов. Саду.

У исто доба (1875. год.) основано јв и Женско Друштво у Београду и од то доба почео је живљи покрет на том пољу међу Српкињама с ове и с оне стране. И данас, после 80 година, можемо с поносом да погледамо у то дивно коло наших Српкиња, које се надмећу у добру и утркују у племенитим делима зарад добра свога рода и племена, а осим тога, имају те задруге, по нашем мишљењу, и других врлина за наше друштво; оне не пуштају, покрај све страначке разривености, да се распемо у поједине атоме,