Женски свет

Бр. 4. ' У трећој соби седеле су госпође са пријатном домаћицом, И поред разговора уживале су у лепој музици и певању. Весели двори » Иве Загорице« нису били веселији од ове куће у којој се толико певадо, свирало и слатко смејао.

Добрила је још као дете била необично – несташна, пуна живота, весела, насмејана, увек добре воље. Надиграла би увек све своје другарице, никада није знала за умор, учила је све играјући «се, а схваћала је необично брзо и правилно. Као одрасла представљала је са својим другарипама и друговима и на позорници, коју су подизали у своме дворишту, па и у том се она одликовала од свију.

Да, Добрила је била весела као тица у зраку, којој је природа давала све што је желела. Безазлена као дете, пуна осећања, одушевљена за све што је лепо и узвишено; била је права пееничка душа, жива песма над песмама. Али је Добрила поред свега свога безбрижног живота имала племенату душу, топло и нежно срце. Ни један сиромашак није изашао из њихове куће, а да му она није што уделила. А да се ко у беди пред њом заплакао, и хаљину би са себе дала.

Добрила се разликовала од свију својих друтарица. Мекрена и одлучпа, говорила је што јој је на срцу. А мрзила је ако је опазила да јој ко ненстину говори. Што ју је највише одликовало било је то, што пред својом мајком није имала никаквих тајана. Ако јој је који од младих људи што ласкаво рекао, или се ко усудио до јој љубав изјави, одмах би од речи до речи поверила својој мајци.

Међу младићима који су им долазили били су и неки старији, који су били и за женидбу. Особито неки Драгољуб, који је био врло радо виђен у кући, и који се интересовао за Добрилу. Он јој није говорио о својој наклоности, али је она осећала да је он воли јер је она имала и духа, те се пред њим мало више и устручавала. (Са својим друговима није правила многе деремоније. Чим би јој који почео ласкати, она би му одмах одговорила кратко и разговетно:

—- Ја вас све волим као другове мога брата па и моје, али ако ћете ми говорити којекакве лудорије, онда боље немојте ми ни долазити. То запамтите добро!

Добрила је имала и јаку вољу, али та воља није прелазила границу; само ако је хтела коме

ЖЕНСКИ СВЕТ 85.

да учини какво добро, у стању одвратити.

Имала је неку пријатељицу коју је обасипала својом љубављу, ма да јој та другарица није враћала љубав у истој мери. — Једном се разболи та другарица врло опасно од гушобоље. Добрила је била ван себе кад јој мати забрани да је за време те несрећне болести не може обилазити. Али се она није могла уздржати, па јој је ипак крадом одлазила и односила јој понуде, јер та сиротица није имала родитеља. Тек кад јој је друтарица оздравила, она је то казала својој мајци и молила је да јој опрости што је то чиника без њеног допуштења.

Чим је у Београду била отворена музичка школа, Добрила је одмах молила своје родитеље да јој допусте да учи певање, а и у музици да се усаврши, и заиста је дивно напредовала: њен се љупки глас све више развијао.

Једном, кад је пошла у школу, виде на улици неког старог полуслепог просјака, тде лежи на сред пута. Она му брзо приђе и запита:

— Шта вам је, стари, да вам пије 3107

—- Немоћан сам, па сам ето пао, —— одговори просјак, —- па сад пе могу да устанем.

-— Дајте ми руку, добри старче, ја ћу вас подићи.

—- Али старац је био и сувише слаб да се мотао одупрети на ноге, а она и сувише нежна да га је сама могла подићи. Доста се дуго мучила, док најпосле не наиђе неки старији господин, па кад је виде како је сва поцрвенила од напора да подигне старца, приђе јој и поможе јој те га подигоше. За тим је запита:

— А ко вам је тај старац, и куд желите да га одведете, госпођице 7

„Она га изненађено погледа па рече:

—— Не знам, господине, ни ко је ни шта је; видела сам само да је слеп, и (без вође пао на земљу, па вам му хтела помоћи да се подигне.

— То је врло лепо од вас, госпођице! одговори господин гануто. —- Али шта ћемо сад с њиме7 биће опет пасти, кад је слеп а нема вође.

Старац на то одговори:

— Наслоните ме само на дувар, сад ће доћи мој вођа: отишао је да купи хлеба, гладан сам. Хвала вам, што сте ме подигли са земље, могла ву ме кола згазити.

Добрила је била тиме врло потресена и не хтеде га оставити док му не дође вођа. Час јој је пропао у школи, али је била задовољна што

од тота је нико није био