Женски свет

ЖЕНСКИ СВЕТ 91.

Нова Добротворна Задруга Српкиња. 11. марта ове године се у Жабљу основала „Добротворна Задруга Српкиња Жабаљкиња.“ Родољубиве Српкиње Жабаљкиње изабраше једногласно за председницу: госпођу Марију Сарајлић, супругу велеуваженог великопоседника Емила П. Сарајлића; за подпредседницу: госпођицу Ану Рудић, дугогодишњу вредну учитељицу; за благајкињу: госпођу Марију Мајинску, супругу лечника Милутина Мајинског; за перовође: госпођу Ангелину Француз, учитељицу, супругу мерника Симе Француза, и Љубомира Апића правника; у управни одбор: Марију Мушицку, Марију Чуру, Марију Крајнову, Кристу Плавшину, Милу Сарајлићку, Даринку Дамјановићку, Зорку Стефановићку, Вукосаву Димитријевићку, Десанку Љубишу, Софију Михајловићку, Александру Карапанџићку, Меланију Ђорђевићку.

Одушевљење за ову установу је врло велико како у интелигенције, тако исто и у земљорадника и занатлија наших. Дај Боже да то одушевљење буде трајно, те да се ова установа много и много година одржи.

Честитамо жабаљкињама.

Поздрав Српкиња. Женски клуб „Лицеј“ у Лондону приредио је прошлог месеца банкет у почаст представника балканских држава. Поводом тим поздравило је Коло Српских Сестара а тако и Женско Друштво са подружинама тај клуб. Коло Срп. Сестара казало је: „Примите нашу дубоку захвалност за Ваше досадашње заузимање и рад за добро српског народа и верујте у наше поштовање. Савка Суботић председница“. Женско Друштво је овако поздравило: „Госпође Женског Друштва из Београда и Србије благодаре енглеским госпођама на сведоџбама симпатија словенским народима и моле их да приме срдачну захвалност. Председница Магдалена Видаковићка“.

Ови су поздрави учинили ванредно леп утисак на оно отмено лондонско друштво и подигнута је здравица Српкињама.

Добротвор српског универзитета. Београдски имућан трговац, г. Лука Ћеловић, учинио је леп дар српском универзитету лане при самом отварању његову, а прошлог месеца позвао је к себи ректора, проректора, декана и продекана и саопштио им је, да оставља после смрти своје све своје имање београдском универзитету. Нека му је слава!

Жарко Станић као добротвор. У 2. броју нашег листа од о. г. споменули смо у читуљи код пок. Ане Станић (погрешно штампано Стакић), матере угледног грађанина вуковарског, г. Жарка Станића, да је оставио у споразуму са својом матером сво своје имање новосадској срп. вел. гимназији. Сад дознајемо из сомборског листа „Слоге“, да је тај врли Србин овако распоредио са својим имањем: 400 јутара земље у Вери оставља заклади срп. вел. гимназије новосадске; тако, да 80%, чистог прихода ужива та гимназија, а 20%, „Привредник“ у Загребу. — Двокатну кућу у Вуковару и 40 јут. земље, оставља срп. народ. позоришту. — Другу двокатну кућу тамо, у којој сам данас станује, добија срп. правосл. црквена општина у Вуковару с тим, да у спрату има стан прота и односно парох вуковарски, а приходом од два дућана у тој кући, да се заведе и издржава ђакон поред срп. цркве. Све ове фундације ступају у живот послесмрти његове и његове жене „Јеџосаве. Лепо 'и красно! Хвала му! . _ Српски народ ј Јанку Веселиновићу. Учињен је предлог Народној Скупштини у Београду, да се породици пок. Јанка Веселиновића, знаменитог српског приповедача обдари државном потпором од 1200 динара годишње. Народна је Скупштина чинила то за живота пок. Љуби Ненадовићу и пок. Чика-Јови-Змају,

па валда неће ускратити ни породици пок. Јанка Веселиновића, која је дала народу тако великог сина и књижевника.

Концерат новосадског филијала «Црвеног Крста» приређен је у суботу 24. фебруара о. г. пред одабраном и многобројном публиком новосадском. На њему су суделовали гђа Антонија Максимовићка, ОДлична пијанискиња и професорка будимпештанске музичке конзерваторије и знатна париска певачица г-ђица Ивоне де Тревил. Обе су суделачице своје приказе тако вешто и тако тачно испуниле, до су новосадску публику преко мере задовољиле, и публика их је за сваки приказ по трипут изазивала и узвицима живеле поздрављала.

Венчани и верени. Г-ђица Марија Хаџи, наша претплатница, интелигентна Српкиња, верила се с г. Др. Десидеријем Хорватом, обоје из Загреба.

Нова добротворна задруга Српкиња. У Експорт-у Па у Америци скупило се 70 Српкиња, које хоће да оснују тамо сестринство, као и оне у Вилмердингу, па да ступе и оне у Српски Православни Савез „Србобран“. Валда би боље било да Српкиње образују свој женски савез 2!

Опроштај са позорнице гђе Софије Вујићке. Пуну 41 годину дана служила је позорницу код српског народног позоришта, гђа Софија Вујићка, сестра покојних великих српских уметница: Катице Поповићеве, Љубице Коларовићке, Јеце Добриновићке и Драгиње Ружићке и честитих српских глумаца: Лазе и Паје Поповића. И она је од оних чланова, што су засновали и до угледног гласа подигли наше народно позориште; а има и ту заслугу, што је дала српском нар. позоришту и своју ћерку, г-ђу Милку Марковићку, која нам данас највише дичи наше народно позориште. По решењу последње главне скупштине срп. нар. позоришта, ставила се ова заслужна чланица у стање мира са 1200 К годишње и след тога опростила се од друштва и публике 4. марта о.г.

Сомбору у комаду: „Мајка“, који је написао маапек писац Чикија, а превео Стеван Дескашев. Сомборци су ову заслужну глумицу обдарили сребрним венцем. Желимо нашој поштованој уметници, Софији Вујићки, да још много година ужива у миру и у захвалном признању своје остале дане. Слава јој!

Чески народни добротвор. Председник ческе академије наука Јосиф Хлавка поклонио је 250 хиља круна за подизање привредног завода, у ком ће чески младићи изучавати све гране привреде. Осим тога оставио је два милијуна круна за хумане сврхе. Хлавка је основао ческу академију наука, сликарску академију и велики дом за сиромашне ђаке ческог свеучилишта. Ове године навршује Хлавка 95. годину живота. Слава му!

Петар Зебић, питомац српског министарства грађевине, техничар у Дрезди израдио је један пројекат за железнице, у коме се огледа тачност, необична практичност и умешност за примењивање свих · модерних средстава на пољу грађевинске технике, одликован је, по професорској оцени, између стотину пријављених, а једанаест примљених радова са трећом новчаном наградом из фонда за помагање и унапређивање немачке индустрије. Професорски сенат те технике честитао је Зебићу и писмено поред новчане награде и честитао је и српској влади, чији је он питомац. Радујемо се оваким појавама.

Забаве. Добротворна Задруга Српкиња у Сентомашу приређује 3. (16.) априла о. г. (други дан Ускрса) иеранку, у корист своје благајне.